Bundeva – jesenja i zimska vitaminska bomba

Banana nije, ali je zovu srpska banana. Slična lubenici po visokom sadržaju vode, narandžaste, crvene, žute i bele boje. Koristimo je u ishrani sirovu, kuvanu ili pečenu.

„Veza je u tom nutritivnom sastavu, međutim ako posmatramo energetski, postoje razlike. Bundeva u svom sastavu ima 90 procenata vode što kod banane, ono što ih povezuje to je visoki sadržaj kalijuma, folne kiseline i pektina, pa zato kažemo srpska banana“, objašnjava nutricionistkinja Sandra Milošević.

Bundeva je jesenja i zimska vitaminska bomba. Sadrži beta karoten zbog kojeg je narandžaste boje i štiti od ultraljubičastog zračenja.

„Od vitamina, beta katroten koji se pretvara u A-vitamin, Ce-vitamin, takođe vitamine Be kompleksa, naručito riboflavin i folnu kiselinu. Od minerala, veliki značaj imaju kalijum, magnezijum, gvožđe, fosfor. Ona sadrži alfa i beta karotene, lutein, moćne antioksidanse. Takođe polisaharide, nezasićene masne kiseline. Sveukupno, mnogo blagodeti za naš organizam“, ističe Miloševićeva.

Osim njenog mesnatog dela i kore u ishrani se koriste i semenke koje čuvaju krvne sudove i dobre su za raspoloženje.

„Obiluju esencijalnim amino-kiselinama, a između ostalog podižu serotonin, koji dobro utiče na podizanje raspoloženja. Ali one su visoko kalorične i treba voditi računa o unosu“, napominje nutricionistkinja.

Crvene je boje, jede se sa korom, zovu je hokaido bundeva i odlična je namirnica za vreme posta.

„Iseče se bundeva kao poklopac. Skine se seme i onda se stavi seckana jabuka, suvo voće, koštunjavo voće, vanilin šećer, cimet. To se sve lepo sjedini i ubaci u bundavu, poklopi. Kad se ispeče, to je prava vitaminska bomba i lep specijalitet. Može da se jede hladno sa nekom kuglom sladoleda. Kada to spremate, zamiriše cela ulica“, kaže Gordana Andrejić.

Bilo da izaberemo narandžastu koja je dobra za čorbu, ili belu bundevu koja je slatka i dobra za pečenje, nema greške. Ukus jela sa bundevom je prijatan, a organizmu dobro dođe porcija vitamina u borbi sa jesenjim umorom.

Bundeva za zabavu, a vole je i životinje

Kod nas bundeva asocira na pitu i potaž, a u svetu na Noć veštica ili se koristi kao zanimljiv rekvizit za igru.

Veslačka regata bundeva u belgijskom gradiću Kasterleju, jedinstven je događaj. Već 15 godina, umesto u kajacima, takmičari se nadmeću sedeći ili čak čučeći u bundevama. Naravno, bundeve, najčešće one od hiljadu kilograma, prvo treba pripremiti – preseći i izdubiti, praveći tako mesta za učesnike. Prava je umetnost ući u takvo plovilo, još veća smestiti noge. Upravljati najveća. I za male i za velike učesnike posao težak, ali iznad svega zabavan.

U Danskoj, napravljena je najveća lego bundeva do sad. Široka dva i po, visoka metar i po, duboka 210 centimetara. Za njeno pravljenje bile su potrebne tri nedelje i 100.000 lego kockica.

U Diznijevom životinjskom carstvu, tematskom parku u Bej Lejku, na Floridi, blizu Orlanda, džinovskim galapagoskim kornjačama bundeve su poslužene kao desert. Prilazile su, bez oklevanja jedna po jedna, poslastici napunjenoj ukusnim travama. Kada se šest kornjača najelo, ostale su samo mrvice…

U rimskom zoo-vrtu bundevu su ponudili čak i tigrovima. Filovali su ih mesom, ali je beli tigar brzo odustao. Izazova se prihvatio žuti tigar, i u slast, pojeo i meso i bundevu.

Čini se da su najviše uživali lemuri. Pažljivo su pratili filovanje bundeve, a zatim još pažljivije vadili zrna grožđa.