Gde nam je nestao bonton

Kako bonton nalaže, kada ste u društvu nekoga ko je kinuo, trebalo bi da kažete: „Vi kinuste“, a on da vam odgovori: „Vi primetiste“.

Iako o lepom ponašanju slušamo od malih nogu od baka i deka, roditelja, a kasnije i nastavnika, mnogi danas o manirama malo znaju.

„Vodi se žestoka borba između onih koji bi da sačuvaju norme lepog ponašanja, dakle da se drže bontona, i onih koji u samoživosti svojoj nastoje da ga unište. To možemo da vidimo na svakom koraku kako se ljudi odnose jedni prema drugima, vidimo u gradskom prevozu, nema više onog lepog manira da mlađi ustaju starijima, trudnici, propuste slabije“, objašnjava prof. dr Jovan Janjić, kulturolog.

Kućni, bračni, pozorišni, svadbeni, bonton za stolom, na zimovanju i bazenu. Tu je i ekološki bonton, koji se, kako kažu stanovnici Beograda, najmanje poštuje.

Na prvom mestu nam nedostaje navika odlaganja i bacanja đubreta u kante za đubre i druga predviđena mesta. Takođe, vlasnici pasa ne čiste za svojim ljubimcima.

U antičkom Rimu, vrhunac otmenosti bio je da se jede ležeći na niskim divanima. Tek nakon pada Rimskog carstva Italijani su seli za sto. Danas se zna – nož u desnu, a viljuška u levu ruku.

Ukoliko ste mislili da prvi utisak nije važan, varate se, jer kako kaže profesor Janjić, dovoljno je samo šest sekundi da nekoga upoznamo.

„Čovek, pre svega, pokazuje svoje lice, svoj lik u susretu sa drugim ljudima. Ukoliko on ima poštovanja prema drugima sigurno da će i on biti i bolje vrednovan u društvu. To je bitno, ne samo u ličnim kontaktima nego i u poslovnom svetu“, naglasio je profesor Janjić.

Budite fini i dozvolite drugima da budu fini, početak je gotovo svake knjige lepog ponašanja.

Mislite o tome sledeći put kada u prevoz uđe neko kome bi vaše mesto više značilo.