Hladnoća u službi zdravlja i lepote

Da li ste skoro bili napolju, dok je bilo hladno? Ukoliko jeste, verovatno ste primetili da ste se kući vratili rumeni, ali sa dosta energije.

Zbog takvog uticaja na organizam, ne iznenađuje što jedan od najmodernijih tretmana u Velikoj Britaniji uključuje baš upotrebu hladnoće.

Krioterapija je posupak korišćenja izuzetno velike hladnoće (do minus 135 stepeni Celzijusa), kako bi se telo šokiralo i podstaklo na reakciju tokom koje se podstiče cirkulacija i pospešuje rad centralnog nervnog i imunog sistema.

Temperatura oko minus 135 stepeni znatno je niža i od one koja je uobičajena za zamrzivače (18 stepeni Celzijusove skale ispod nule) ili temperature na Južnom polu, koja se spušta i do 89. podeoka ispod nule.

Ali, ni tako ekstremna hladnoća nije pokolebala žene koje hrle na ovaj tretman, a jedan od primera je i prestižno britansko banjsko lečilište Čempnis u Hertfordširu, čiji kapaciteti nisu dovoljni za sve zainteresovane, iako je za trominutnu terapiju potrebno izdvojiti 35 funti.

Mnogi bi se zapitali zašto ima toliko zainteresovanih da uđu u komoru koja se hladi do minus 135 stepeni Celzijusa?

Sportistkinje, poput atletičarke Džesike Enis i skijašice Čemi Olkot, koriste ovaj metod da bi se brže oporavile od povrede, dok drugim korisnicima pomaže da se izbore sa problemima kao što su umor, suva koža, akne, celulit, depresija, stres, nesanica, astma i osteoporoza.

„Već nekoliko godina obavljamo krioterapiju, ali do sada je najviše korisnika bilo među sportistima koji se oporavljaju posle povrede", objašnjava Renata Zedžej, fizioterapeut i Čempnijev ekspert za krioterapiju.

„Ipak, u poslednje vreme nam dolazi sve više žena koje žele da iskoriste mogućnosti terapije da bi se ulepšale", naglasila je Zedžejeva.

Prilikom ulaska u komoru, osobe koje se podvrgavaju tetmanu dobijaju oskudni šorci i majcu od pamuka, čarape, rukavice i kožne klompe, jer bi se svi drugi materijali jednostavno zaledili na ovoj temperaturi.

Sama kriokomora podeljena je u dva dela. Prvih 30 sekundi provodi se u prostoriji, rashlađenoj do temperature od minus 60 stepeni, a strašan deo tretmana dolazi nešto kasnije.

Posle kratkotrajnog adaptiranja na umerenu hladnoću prelazi se u deo gde je minus 135 stepeni, što korisnici tretmana opisuju kao trenutak kada im hladan vazduh oduzima dah, koža se ježi i kada počinju da nekontrolisano drhte.

Takođe, preporučuje se da korisnici, tokom boravka u komori, podižu i spuštaju ruke, kako bi poboljšali cirkulaciju.

Da nešto ne bi pošlo po zlu, tokom celog postupka terapeut kroz mali prozor prati stanje, a korisnik može unapred dogovorenim signalom, u svakom trenutku, prekinuti postupak.

Ipak, prema rečima onih koji su na svojoj koži osetili hladnoću kriokomore, tri minuta prođu brzo, a osim osećaja euforije, zbog uspešnog izdržavanja ekstremne hladnoće, primetno je i ushićenje i osveženje, a koža je zajapurena i primetno hladna.

Da bi se dodatno stimulisalo strujanje krvi, zatim se prelazi na trčanje na pokretnoj traci i korišćenje trenažnog bicikla u trajanju od 30 minuta.

Pitanja koja se prirodno nameću su da li su ti efekti kratkotrajni i da li postoje neke opasnosti po zdravlje.

„Izlaganje ekstremnim temperaturama ima svoje mesto u lečenju sportista, ali sa dermatološke perspektive, koristi su samo kratkotrajne", objašnjava kozmetolog i dermatolog doktor Majk Komins.

Prema njegovim rečima, izloženi hladnoći, krvni sudovi se skupljaju da bi se održala temperatura tela.

„Kada se ugrejete, krvni sudovi se šire i krv jurne ka površini kože, što puti daje privremeni sjaj. Hladnoća, takođe, otvara pore što omogućava dublje prodiranje vlage", istakao je Komins. 

Iako krioterapija nije opuštajuća, od nje se osećate bolje i mentalno i fizički.