Tehnološki startap, osim znanja, ključno je i samopouzdanje za nastup na globalnom tržištu

O tome kako privući nove investicije i izaći na svetsko tržište, za Dnevnik RTS-a je govorio Ivan Kadić, osnivač jednog od najperspektivnijih domaćih startapova.

Prema istraživanjima, najveći broj kompanija koje koriste veštačku inteligenciju nalaze se u Danskoj i Finskoj, a najmanje ih je u Rumuniji i Bugarskoj.

Gde je Srbija na svetskoj mapi po primeni veštačke inteligencije?

-Srbija, što se tiče samog razvoja veštačke inteligencije, nalazi se u top 20 zemalja sveta. Startapi, posebno tehnološki startapi koji su fokusirani na primenu modernih tehnologija i implementaciju istih kroz institucije i firme, postaju sve konkurentniji na svetskom tržištu. Ono gde smo mi pronašli savršen target jeste Britanija i Amerika, više nego sama Evropska unija.

Šta je ključno da domaći startapovi prošire poslovanje, izađu na druga tržišta i privuku nove investicije?

-Mislim da je to jedna od suštinskih boljki, kada su u pitanju naši startapi. Nije samo bitno to da li je to startap koji dolazi i razvija veštačku inteligenciju, koji je možda iz bajonteka ili bilo kog sektora. Mislim da je boljka ta, što mi prosto, na neki način nemamo dovoljno samopouzdanja da možemo da izađemo na tu globalnu scenu i pružimo borbu sa ostalim kompanijama koje su prisutne iz drugih ekosistema.

Moramo da naučimo da, prosto, razvijamo odlične proizvode, da smo fokusirani na korisnika vrlo dobro i moje iskustvo iz Srbije i globalno, jeste da smo prepoznati, ali ne dovoljno u smislu da imamo i svest o sebi da možemo da pružimo svetski priznate proizvode. Iz tog razloga, mislim da je suštinski kod svih osnivača tu najvažnije da dobijemo samopouzdanje.

Mogu li domaći startapi da budu konkurentni na svetskom tržištu i da se takmiče sa kompanijama sa Zapada i koliko država pomaže u svemu tome?

-Država definitivno pomaže, ako uporedimo pre 6,7 godina i danas, ekosistem je potpuno drugačiji. Tu su poreske olakšice, tu je zakonski okvir koji na najbolji način katapultira kompanije u sferu poslovanja koje je prihvatljivo za svetske tokove, a takođe, država kroz subvencije i grantove, posebno Fond za inovacionu delatnost, tu su prisutni i ostali korporativni igrači koji daju grantove malim startapima da započnu i modernizuju posao, da digitalizuju i pruže neku inovaciju.

Na taj način smo jedni od retkih u svetu koji toliko posvećujemo pažnje tim počecima. Postoji i drugi korak, a to je da sve zavisi od nas. Kapital je jedna stvar i on olakšava jako u tim početnim koracima, ali, na nama je kakve ćemo proizvode da izgradimo, kakav tim da okupimo, koliko ćemo znanja pružiti, koliko uopšte imamo znanja da izgradimo firmu koja će sutra da posluje, da isplaćuje radnike, da ima profit i zainteresuje investitore da ulažu u firmu i u Srbiju.