Čendler Bing i fenomen „Prijatelja“ – kako je svet zavoleo Metjua Perija, glumca koji nije voleo sebe

Kada život nije bio ljubičasti stan u Njujorku, nije bilo Čendlera koji bi oraspoložio Metjua, pozornice koja je mogla da uteši i menice kojom bi otpisao prazninu. Nedostajao je sarkastični komentar za veseli kez i memoari za povratak u ravnotežu. Naznake trezvenosti i balansa izuzeci su koji su potvrdili pravilo. Peri je najčešće falio samom sebi.

Perfekcionizam i razočaranje

Metju Peri je bio perfekcionista. Kada je početkom devedesetih kupio fiksni telefon i beležio poruku za govornu poštu, presnimavao je ton, merio pauzu između dve reči i prepravljao tekst tri sata. Zamolio je prijatelje da komentarišu sadržaj, a zatim još dva i po sata radio na konačnoj verziji.

Opsesivna želja da živi bez prava na grešku značila je česte poraze i razočaranja. Nakon dve rehabilitacije, i na vrhuncu popularnosti Prijatelja, Peri je konačno primetio problem.

„Ozbiljno sam shvatao sebe i sve je moralo da izgleda savršeno. Hteo sam da budem šaljivdžija kome je svaki štos uspešan. Želeo sam da druženje sa mnom drugima predstavlja odmor. Samo to bi me ispunjavalo“, govorio je Peri u intervjuu za Njujork tajms 2002. godine. 

Većinu scena na setu Prijatelja izveo je u strahu da će nekoga izneveriti. Serija se snimala pred publikom, a Peri je gledaoce posmatrao kao žiri pred kojim ne sme da omane.

„Osećao sam da ću umreti ako nešto kažem, poentiram, a publika u studiju ne reaguje“, rekao je Peri u ispovesti tokom ponovnog okupljanja Prijatelja 2021. godine, uz iznenađenje kolega u studiju HBO-a.

Perijev perfekcionizam kreće iz detinjstva. Bio je talentovani kanadski teniser. Kao 12-godišnjak, drugi na nacionalnoj listi. Vežbao je i do 10 sati dnevno. U jednom meču je želeo da pobedi protivnika bez kapi popijene vode. Trijumfovao je, iako je skoro dehidrirao. Da je popio gutaljaj tečnosti, smatrao je, doživeo bi neuspeh.

Perijev prijatelj: Bio je nesiguran, nespokojan, iznova je padao, ali... 

Uprkos strastvenom treniranju, svakodnevica tinejdžera iz Otave postajala je naporna. Peri je odrastao sa majkom, otac ih je napustio dok je Metju bio beba. Živeo je sa očuhom i u novoj porodici se osećao zapostavljenim. Beg je potražio u piću. Prvo pivo popio je sa 14 godina, kada i prvu čašu vina. Jedva punoletan, pio je svakodnevno.

„Delovalo je da nikada nisam bio srećniji. Pijan se nisam svađao sa majkom, razmišljao o tome šta je život i koje je moje mesto. Sve je bilo sprano“, zabeležio je Peri u memoarima Prijatelji, ljubavnici i velika strašna stvar iz 2022.

Glumac je najmanje 15 puta bio na rehabilitaciji od 1997. Na prvo odvikavanje od alkohola i tableta otišao je u fondaciju i rehabilitacioni centar „Hazelden Beti Ford“.

Zamenik šefa za odnose sa javnošću fondacije i Perijev prijatelj Vilijam Mojers bio je bivši alkoholičar i volonter početnik u rehabilitacionom centru kada je upoznao zvezdu Prijatelja.

Svoju borbu protiv alkoholizma objavio je u bestseleru Njujork tajmsa Slomljen: Moja priča o zavisnosti i iskupljenju i značajno je inspirisao Metjua da kasnije i sam piše memoare.

Mojers za RTS kaže da Periju za potpuno izlečenje nije bila dovoljna činjenica da je uspešan i slavan.

„Zavisnost je hronična bolest i nema leka, njom se upravlja. Peri je prikazao da je iznova padao, kao i da je u konstantnom preispitivanju života teško pronalazio spokoj. Bio je nesiguran. Ali, imao je značajne periode apstinencije. Bio je oličenje bolesti zavisnosti i svetionik nade u izlečenje.“ 

Peri i Mojers zajedno su odlazili na sastanke anonimnih alkoholičara. Jedina uteha i protivotrov u periodima krize bila je zajednica.

„Poslednji put smo se videli na promociji memoara. Bio je u redu, već duži period u apstinenciji od alkohola i lekova“, kaže Mojers.

Molitva za pažnju, novac i najbolje mesto u restoranu

Perijeva majka, Suzan Morison, radila je kao televizijska voditeljka pre nego što je tokom sedamdesetih godina 20. veka postala sekretarka za štampu tadašnjeg premijera Kanade Pjera Trudoa. Metju ističe da je život pod „staklenim zvonom“ zbog važnosti i opasnosti posla njegove majke razlog za njegove prve nestašluke.

„Tada je počelo loše ponašanje. Slabe ocene, cigarete, alkohol. Prebio sam Pjerovog sina u školi“, podsetio se u intervjuu za magazin Pipl 2022. godine, aludirajući na situaciju u kojoj je pretukao aktuelnog kanadskog premijera Džastina Trudoa zbog toga što je bio bolji u sportu od njega.

Peri je želeo promenu. Stoga je prestonicu Kanade zamenio sunčanim Los Anđelesom, a teniski reket glumom. Preselio se kod oca koga je do tada češće viđao u televizijskim reklamama nego uživo. Otac, Džon Peri, radio je kao maneken u seriji reklama za kozmetičke proizvode „Old spajs“. Nastupao je kao gitarista lokalnog kantri benda i ostvario nekoliko sporednih uloga u sitkomima i filmovima. 

„Retko sam ga viđao. Na moje negodovanje zbog toga, znao je da se našali i kaže da će biti ubijen u sledećoj epizodi neke triler serije, i da ga tamo gledam“, pričao je Peri. 

Poneko očevo holivudsko poznanstvo obezbedilo mu je reklame i sporedne uloge u osrednjim serijama. Džon se najpre protivio ideji da i sin postane glumac.

„Gledao sam ga u prvoj ulozi, bio je dobar i pomislio sam da imamo problem... Još jedna generacija Perijevih koja ulazi u pakao“, pričao je Džon u intervjuu za En-Bi-Si.

Metju je skovao plan – biće slavan i bogat.

Ali, desetak godina i uloga kasnije, nije bio ni blizu realizacije. Perfekcionista u njemu je vrištao, a novca nije bilo ni u tragovima.

Jednom je, prelistavajući oglase za audicije u garsonjeri na obodu Los Anđelesa, pročitao članak o najnovijim ispadima Čarlija Šina. Promrmljao je: „Pa šta ima veze, on je barem poznat“.

Tada je, zaokupljen idejom da će mu popularnost rešiti nedaće, kleknuo, zatvorio oči i pomolio se prvi put u životu.

„Bože, možeš da mi radiš šta god hoćeš, samo te molim da budem poznat... Tri nedelje kasnije dobio sam ulogu u Prijateljima. Bog je održao reč, ali sam ja zaboravio na prvi deo rečenice“, govorio je Peri.

Čitajući scenario, u Čendleru je video sebe.

„Kao da me je neko pratio u stopu i krao moje šale, manire i umoran, ali duhovit, pogled na život. Nisam ni mislio da bi trebalo da tumačim Čendlera, bio sam Čendler.“

Sa Prijateljima, Metju je konačno mogao da zapleše u džemperu i kaki pantalonama kao gospodin Bing – duhoviti, nesigurni analitičar za statistiku i rekonfiguraciju podataka.

Pažnja, novac i najbolje mesto u restoranu bili su rezervisani. Ekipu sa Menhetna je u prvim nedeljama emitovanja pratilo više desetina miliona gledalaca širom SAD.

Fibi, Monika, Rejčel, Ros, Džoi i Čendler postajali su omiljeni – od Londona, Seula, kasnije i do Beograda – širom planete.

Šestorka je bila u vrhu. 

Fenomen Prijatelja – zašto generacije iznova vole junake iz Vestvilidža

Vest o Perijevoj smrti bila je globalna. Svet je napustio šarmantan i nadaren glumac u svojim pedesetim. Tragično je i tek tako. Međutim, oproštaj od Perija produbljen je posebnim odnosom serije i publike.

Od prve scene, Prijatelji su prikaz o prijateljstvu u dvadesetim godinama života.

Monika u lokalnom kafeu opisuje potencijalnog momka, Fibi je savetuje, a Čendler priča o svojoj nes(p)retnoj romansi. Rosa je napustila žena, Džoi ga poziva na avanturu, dok Rejčel beži sa sopstvenog venčanja.

Makar deo situacija mogao bi da se izmesti u najslučajniji obližnji bar na Dorćolu, u Velikim Crljenima ili u Londonu, gde nekolicina prijatelja priča o svakodnevici.

Koscenarista Dejvid Krejn je primetio da su Prijatelji fenomen koji iznova pronalazi nišu jer je u fokusu upravo priča o iskustvima prosečnih 20-godišnjaka.

„To su, otprilike, godine u kojima su prijatelji porodica.“

Američki kritičari pop kulture Prijateljima su predviđali sezonu ili dve. Serija je debitovala na En-Bi-Siju 1994. U godini samoubistva Kurta Kobejna, frontmena „Nirvane“ – zajedno sa nadolazećim rijaliti programima – trebalo je da posluži kao „udica“ na koju će se „upecati“ poljuljana generacija iks.

Međutim, tokom decenije prikazivanja, oko 30 miliona Amerikanaca je u proseku pratilo svaku epizodu. Šest uzastopnih godina, Prijatelji su bili najgledanija komedija u SAD. Prvu epizodu pogledalo je 22, a finale 53 miliona ljudi, u doba kada je internet već preuzimao uzde.

Veću gledanost poslednjih epizoda beležili su jedino klasici Vojna bolnica (M.A.S.H, 106 miliona gledalaca), Kafić uzdravlje (Cheers, 80 miliona) i Sajnfeld (76 miliona), u zlatnoj eri televizije.

Književnik i novinar Muharem Bazdulj kaže za RTS da su Prijatelji imali važan uticaj na čitavu zapadnu popularnu kulturu, uključujući i Srbiju, i da su likovi čudno oživeli stereotipe, stvarajući mitologiju kod gledalaca. 

„Recimo, Džoi je bio priglup, ali privlačan ženama. Ros je intelektualac, ali smotan. A Čendler je cinik, u doba kada je biti cinik bilo poželjno. I zato je Čendler, više nego iko drugi, oslikavao duh epohe tokom devedesetih.“

Nakon što su striming platforme zagospodarile internetom, Prijatelji su se lako uklopili. Prvo Netfliks, pa HBO, uložili su stotine miliona dolara u otkupljivanje prava za emitovanje. Nepune dve nedelje nakon Perijeve smrti, serija je najgledanija na strimu.

Statistika je jasna – Prijatelji su više od „mamca“ oročenog na nekoliko godina. Recept je bio jednostavan – skiciranje prve decenije odraslog života bez obzira na društveni, politički, ekonomski ili statusni kontekst. Zato je šou relativno lako „preživeo“, internet, milenijalce, striming platforme i generaciju zed u SAD, Evropi ili Indiji.

Predstavljene su teme koje razumeju 20-godišnjaci, bilo gde u svetu. Radnja prati razvoj likova od nezrelih dvadestih ka životno i emocionalno iskusnijim tridesetogodišnjacima.

Čendler Bing, omiljeni među omiljenima

Među svim prijateljima, preobražaj Čendlera Binga je najprimetniji.

Publika ga upoznaje kao mladog i oštrog cinika. Zabavnog za okruženje i nesrećnog u ljubavi. Nekog ko mrzi Dan zahvalnosti.

Ali, u poslednjoj klapi, Bing je zadovoljan na novom poslu. Oženjen. Zajedno sa Monikom je usvojio blizance i preselio se u mirniji Nju Džersi.

Zaokret na jedinstven i zabavan način.

Metju je oblikovao lik koji je arogantan i dobar, nesiguran i samopouzdan, otporan i ranjiv – sve ono što čini ljudsku prirodu. Čovek koji zbija šale kada mu je neprijatno ili (ne)savršeno naglašava slogove opaski, menjajući način na koji Amerikanci govore i šale se. 

Većinu caka preuzeo je iz „lične arhive“. Kako je i sam primetio, nije morao da tumači, bio je Čendler Bing.

Peri je glumio i pre i posle Prijatelja. Bio je odličan partner Brusu Vilisu u Ubici mekog srca, solidan u komediji Ponovo 17 i loš u jednako lošoj satiri Ne gledaj gore. Toliko loš da su njegov lik izbacili iz konačne verzije filma jer nije mogao da izgovora replike zbog bolova u stomaku. Režirao je predstavu Kralj čežnje...

Ipak, ponajviše je bio, i biće, Čendler. I utoliko je vest o smrti tragičnija.

Kada publika odraste uz seriju i njene likove, nije jednostavno raspetljati parasocijalne veze. Zavoli se lik, izvođač i ono što je glumac uneo u karakter. Iako je Perijev Čendler fikcija, veza postaje stvarna, a time i gubitak.

A kraj je došao prerano. I bilo je lično.

Velika strašna stvar

Glumačku karijeru Metjua Perija obeležile su prokletstvo jedne – majstorski izvedene – uloge, ali i prilično haotičan život holivudske zvezde.

Postava Prijatelja se 2021. okupila na proslavi sitkoma. Svi sem Perija izgledali su zrelije, vitalno i u skladu sa svojim životom. Metju je izgledao staro, istrošeno i odsutno. Bilo mu je vidno neprijatno pred kamerama, jedva da je i govorio.

Obrazloženje je usledilo 2022, kroz memoare Prijatelji, ljubavnici i velika strašna stvar, u kojima je opisao životne stranputice.

Bila je to skica usamljenog čoveka koji je zamalo umro, ali se još uvek nije pomirio sa svojom zavisnošću. Ogoljeno je sve, bez pomoći „pisaca iz senke“.

Sarkazam je spakovan već u trećoj rečenici: „Zdravo, moje ime je Metju, mada me možda poznajete pod drugim imenom. Prijatelji me zovu Meti. I trebalo bi da sam mrtav“.

Ili kada naglasi da mu je medicinski tehničar u švajcarskoj bolnici pet minuta masirao srce nakon zastoja zbog reakcije na anestetik: „Da nisam bio Čendler iz Prijatelja, mislim da bi odustao posle tri minuta“.

Urednik izdavačke kuće „Laguna“ Srđan Krstić, koji učestvuje u prevođenju i izdavanju Perijeve knjige u Srbiji, kaže za RTS da je specfičnost memoara surova iskrenost autora.

„Autobiografska literatura je kvalitetna ako je iskrena, a Metju je bio veoma otvoren. Poznatim ličnostima nije lako da pričaju o teškim trenucima. A on je javno priznao da od malena pati. Imao je sve, a bio je duboko nesrećan.“

Kamere Prijatelja poslužile su Periju da pobegne od neprijatnosti života. Pre i posle uzvika „akcija“ i „snimljeno“, odvijala se tragedija koju je retko ko video. Iako nikada nije pio na setu, često je bio mamuran. Jedanput je zaspao tokom snimanja scene. Slabo se seća perioda od treće do šeste sezone serije. Od perfekcioniste su ostali samo tragovi. 

Međutim, ono što je krio u sebi ispoljavalo se fizički.

„Kada sam debeo, to je od alkohola. Ako sam mršav, onda gutam pilule. Kada nosim kozju bradicu, onda sam na baš mnogo tableta“, pisao je Peri.

Zarada prvog tima Prijatelja bila je identična za glavne aktere. Skromnih 22.500 dolara za svaku od 24 epizode u prvoj sezoni i 1,1 milion u poslednjim godinama snimanja. Za razliku od Dženifer Aniston, Kortni Koks, Lise Kudrou, Meta Leblanka i Dejvida Švimera, Peri je potrošio između sedam i devet miliona dolara za lečenje od bolesti zavisnosti. I nije pomoglo.

„Nema sume koja može da vas izvuče. Eto kakav je alkoholizam“, pisao je.

Urednik „Lagune“ za RTS ističe da čitaoci konstantno osete prazninu u Perijevom životu.

„Ostvario je sve u smislu kulture poslovanja i opet je sedeo u 'ćumezu' i u kontaktu jedino sa dilerima. Bio je nesrećan“, kaže Srđan Krstić.

Ljubav(nic)i

Peri je, zapravo, bežao od sreće.

Vezu sa Džulijom Roberts je raskinuo da ne bi bio ostavljen. Kako je zabeležio u memoarima, umesto da se suočio sa agonijom, pobegao je.

„Nisam joj bio dovoljan. Tako sam mislio... I ostavio sam je. Bila je zbunjena. Razmišljao sam – ako odustanem od igre kao Čendler i pokažem ko sam zaista, možda će me primetiti, ali još gore, možda će me primetiti i ostaviti, a to nisam mogao da svarim.“

Ništa srećnije nisu prošli ni ostali Perijevi pokušaji da opstane u zdravom emotivnom odnosu.

Komplikovan pristup vidi se i kada konstatuje da bi voleo da bude zaljubljen, i u ljubavi sa nekim, ali da ne veruje u ljubav.

Nesreća na skuteru za vodu, bolovi u leđima i vikodin – kako je nastala „džanki“ računica

Alkohol je već bio deo Perijeve rutine kada je na snimanju Ubice mekog srca 1997. otključao potpuno novo polje zavisnosti. Nesreća na skuteru za vodu (džet-skiju) prourokovala je bolove u leđima i potrebu za vikodinom.

Od prve tablete se „rastopio poput meda“. Za nedelju dana popio je 40 pilula. Protekao je jedan mesec, a Peri je prijavljivao razne lažne bolove da bi mu prepisali terapiju.

Godinu dana kasnije, već je razvio računicu gde, kada i koliko tableta bi mogao da dobije.

Preuzimao je pakete od dilera i putovao u inostranstvo kada su SAD postale premale za njegove „džanki“ rituale.

Četrdeset tableta nedeljno postalo je 55 vikodina dnevno. Nekoliko čaša žestine pretvorilo se u 14 domaćinskih votki koje ne bi ni osetio. Konzumirao je i kokain, ksankas, oksikontin, hidrokodon.

Poispadali su mu svi prirodni zubi dok je jeo tost sa puterom od kikirikija. Imao je 14 operacija. Bio je u komi dve nedelje, nakon što mu je puklo debelo crevo 2018, sa dva odsto šansi da preživi.

Rehabilitacija je bila nužnost. 

Cilj memoara je podrška u lečenju od bolesti zavisnosti 

Peri je memoare pisao u želji da pomogne bolesnima da se otrezne i odviknu od upotrebe lekova. Želeo je da ga upamte po humanitarnom radu, a ne kao Čendlera.

Vilijam Mojers iz fondacije „Hazelnd Beti Ford“ za RTS navodi da su Perijevi memoari uvid u pozitivne i negativne primere borbe protiv bolesti zavisnosti i da će sigurno ispuniti želju autora da budu podrška na putu ka ozdravljenju.

„Autentičan je. Prikazivao je šta sve predstavlja borba protiv bolesti zavisnosti na fizičkom, psihičkom i emocionalnom nivou. Metjua nije bilo sramota da priča o povratku na početak. Skinuo je stigmu sramote za takve padove. Iako sebi to nije mogao da prizna“, zaključuje Mojers.

Oprostio je svima osim sebi 

Postoji kultna scena u srpskoj seriji Vratiće se rode u kojoj Aleksandar Vrancov Ekser (Dragan Bjelogrlić) iznenada okončava osmogodišnju vezu i ostavlja partnerku Sanju (Mirjana Joković).

Domac, sitni švercer i životni autsajder napušta, možda, i jedinu osobu koja bi mogla da mu pomogne.

Stoga, Sanja pogađa kada Ekseru kaže: „Tebi čovek kad bi dao sreću na tanjiru, ti ne bi znao da je uzmeš“.

Ali još je efektnije Ekserovo objašnjenje.

„Ima nekad, kad se ja tako osetim opušteno, čak i srećno... Ali, onda mi nelagodno. Kao da to nisam ja. Kao da ja, u stvari, moram da budem sj..an i nesrećan.“

Ekser beži od sreće, odbacuje ljude, srlja u poraze i najteži je za sebe.

Čini se, kao i Peri u stvarnom životu.

Na kraju ispovesti, Metju piše o skorijem susretu sa majkom kada mu je konačno rekla da je ponosna na sina. Rečenica koju je čekao ceo život. Bio je ljut na nju zbog čega je ona tražila oproštaj. Naposletku joj je oprostio.

Oprostio je i ocu što je napustio porodicu.

Izvinio se kolegama, prijateljima, simpatijama i partnerkama zbog decenijskog nedoličnog ponašanja pod uticajem alkohola i opijata. Zamolio ih je da mu oproste.

Prihvatio je i da će zauvek biti i Čendler Bing.

Ipak, ostao je nemilosrdan kada je komentarisao sebe.

„Lenj, sebičan, narcisoidan, nesiguran, loš“, pojedini su opisi. 

I jedino sebi nije oprostio ništa.