U zemlji leda i vatre, gde kriminal postoji samo u premijerkinim romanima  

Znate li kako miriše vulkan? Ta lava dok ključa i sliva se u užarenim potocima, pa se potom kori i pretvara u mrtvi pejzaž. Miriše divlje, neukrotivo, iskonski, zastrašujuće, a opet primamljivo. Muški. Poželite da ga spakujete u bočicu za parfem. 

Najviše od bilo kog mesta na svetu, Zemlja svoju utrobu pokazuje upravo ovde. 

Na Islandu se nalazi 130 vulkana, od čega je aktivan gotovo svaki četvrti – 31. Ostali spavaju poput usnulih aždaja.

Erupcija jednog takvog, po imenu Laki, 1783. prepolovila je životinjski svet na ostrvu, zatrovala pepelom zemlju, vodu i more, uništila život, pobila četvrtinu tadašnjeg stanovništva. Otrovni oblak nad Evropom promenio je klimu, izazvao zimu, bolest i glad na celom kontinentu, pokrenuvši indirektno čak i Francusku revoluciju, nekoliko godina kasnije. Tako je jedan vulkan promenio tok savremene istorije. Nije svaki Laki – Srećko. Pogotovo ne Mariji Antoaneti.

Island je jedna od najkasnije otkrivenih i naseljenih država u svetu. Prvi su ovde došli verovatno irski monasi u osmom veku, pre Skandinavaca koji ostrvo naseljavaju kasnije. Ime duguje norveškom Vikingu Flokiju Vilgerdarsonu, koji ga je prvi krstio "zemljom leda", nakon što mu se ćerka utopila na putu do ostrva, a stoka pocrkala od gladi.

Ovo je zemlja geologije i čuda prirode, koja ume da promeni ćud svakih nekoliko minuta. Ovde, ako imate sreće, možete ugledati Auroru borealis, ali se i nadisati čistog vazduha. Za to vam ne treba sreće, jer je Island treća na listi najmanje zagađenih zemalja sveta.

Islanđani se faktički svi znaju. U zemlji od manje od 400.000 stanovnika, svako „poznaje nekog ko poznaje nekog".

Dok nam pokazuje grad, Austa, lokalni vodič u Rejkjaviku, svako malo stane da se s nekim pozdravi i poljubi. Proćaska par reči sa nasmejanom mladom ženom koja produži ka zgradi Parlamenta. Tamo joj je radno mesto, jer je poslanik. Potom se na ulici javlja dvojici muškaraca, od kojih joj jedan visoki plavooki otpozdravlja. „To je naš ministar spoljnih poslova", kaže. 

Kad nam je pokazivala gde je neobičan Muzej falusa, ispostavilo se da je osnivač muzeja njen nastavnik iz škole.

Izlišno je pitati poznaje li i Bjork. Naravno. 

Island je najređe naseljena zemlja Evrope i jedna od najređe naseljenih u svetu. Iako je ranije bila pretežno poljoprivredna, ovde obradivog zemljišta sada ima svega jedan odsto. Šuma i manje od toga. Svuda su uglavnom tamnosive vulkanske stene ili pesak. Nekada su 35 odsto teritorije ostrva činile šume, ali su posečene, jer je stanovništvu to bio glavni izvor prihoda. 

Znate li da je zbog Islanda Unesko promenio svoju definiciju pojma šume? Spustio je visinu drveća na svega pet metara, da bi i ovi usamljeni predeli proređenih i zakržljalih stabala mogli da se nazovu šumom.

Iako vas ovde može potopiti more, zavejati mećava, okovati led, lavom izbljuvati vulkan ili pošteno protresti zemljotres, Island je zvanično najbezbednija država sveta. Policija ne čuva ni zgradu Parlamenta, a ako policajca i vidite, on ne nosi oružje. 

Kriminal postoji samo u romanu aktuelne premijerke, 48-godišnje Katrin Jakobsdotir. Da, predsednica vlade u slobodno vreme piše krimi romane. Telohranitelje nema, ovde to zanimanje ni ne postoji. Niko nema potrebu da ga neko čuva.  Kada je predsedniku ponuđen blindirani automobil, on ga je odbio.

Ni vojske nema. Ko bi to mogao da izdržava sa tako malo stanovnika, porezi su ionako preveliki. Ali je Island zato među osnivačima NATO-a. A američka vojna baza tu je još od Drugog svetskog rata. Taj geostrateški položaj kakav ima Island, nema niko. 

Dovoljno je reći da se ostrvo nalazi na mestu gde se razdvajaju geotektonske ploče evroazijskog i severnoameričkog kontinenta. 

Amerikanci i njihov Maršalov plan su prilično zaslužni i što je ova država, posle sticanja nezavisnosti od Danske, od pretežno ribarske i jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope, prerasla u jednu od najprosperitetnijih i ekonomski najjačih, sa najvišim životnim standardom u Evropi i drugim najboljim kvalitetom života u svetu.

Tu bogatstvo uglavnom ne bode oči blještavilom luksuznih zdanja koja paraju nebo, nego pravednim socijalnim, zdravstvenim i obrazovnim sistemom, velikim pravima i slobodama građana, bez dramatičnih socijalnih razlika. Kako ono beše: "Svakom prema potrebi, od svakog prema mogućnostima". Ako igde postoji „komunizam" u svom idealnom obliku, onda je to na Islandu.

 U poslednje vreme, a naročito posle oporavka od velike ekonomske krize 2008, koja je zemlju dovela do bankrota, ovaj sistem privukao je na hiljade doseljenika iz drugih delova Evrope i sveta. Gotovo svaki vozač na Islandu je Poljak, a poljski već zauzima visoko drugo mesto među jezicima u državi. Govori ga šest odsto ljudi. Treći je litvanski. Svakodnevno sam sretala i ljude iz Hrvatske. Doći u ovaj sneg i led iz onakve klime sigurno nije bila laka odluka. 

Ali ne kaju se. „Ne brinem za djecu. Za sve se pobrinula država", priznaje mi Hrvatica koja radi kao čistačica u kompleksu termalnih bazena.

Alen, elokventni i izuzetno obrazovani Holanđanin, pronašao je posao kao vodič i sjajno mu ide. Mlada Meksikanka od pre mesec dana radi u muzeju Perlan. I već se lepo snašla objašnjavajući posetiocima kakvo ih multimedijalno iskustvo čeka dok budu posmatrali polarnu svetlost, erupciju vulkana, ili šetali kroz ledeni glečer.

Da, sve prirodne fenomene koje ste možda propustili da doživite na Islandu,  iskusićete u ovom jedinstvenom muzeju u Rejkjaviku. Moći ćete čak i da pomirišete vulkan.  

Obeležje prestonice je i karakteristična Halgrimskirkja katedrala na brdu iznad grada. Sa svojih 74 metra visine, najviša crkva i jedna od najviših građevina u zemlji. Karakterističnog stepenastog oblika, koju je arhitekta Gudjon Samuelson zamislio tako da podseća na islandske stene, glečere i gejzire, crkva je građena 40 godina, a završena 1984. 

Islanđani su hrišćanstvo prihvatili 1000. godine, kao potrebu da nastave da trguju sa Norvežanima, čiji je kralj Olaf Sveti bio vrlo posvećeni hrišćanin.  

Islandska crkva je luteranska, i jedina je hrišćanska crkva na čijem se čelu nalazi, pogađate – žena! Poput ostalih skandinavskih,  izrazito je liberalnih shvatanja, a pre par godina jedan lokalni poster za promociju raznolikosti izazvao je kontroverze, jer je prikazivao našminkanog Isusa sa grudima kako pleše pored duge.  

Religioznost na Islandu je u padu poslednjih decenija, sve je više ateista, ali je u porastu i paganska religija, poštovanje drevnih skandinavskih bogova: Tora, Odina, Freje… 

Kada je o rodnoj ravnopravnosti reč,  na Islandu je ona zastupljena više nego igde. Od dvanaest ministara u vladi, polovinu čine žene. Među poslanicima parlamenta koji ima 63 mesta, 30 je žena.  

O LGBT pravima izlišno je i govoriti. Island je jedina zemlja gde su Prajd parade održavane oduvek bez ikakvih protesta, a glavna pešačka ulica u gradu, koja se od katedrale spušta do centra grada popularno se naziva Rainbow street, Ulica duge. 

Najčešće je prepuna turista, jer od 2015. turizam je preuzeo primat kao najprofitabilnija privredna grana. 

Naročito posle ekonomske krize, kada su enormno visoke cene postale malo normalnije. Samo malo. Donedavno su Islanđani u šoping išli u Njujork, jer im je tamo sve bilo jeftinije.  

Prezimena na Islandu su jednostavna i individualna, a ne porodična. Dobijaju se najčešće po ocu, ređe po majci, i imaju nastavke „son" za sina i „dotir" za ćerku. Niko ne menja prezime kada uđe u brak. 

 Znači, kada čujete da se premijerka zove Katrin Jakobsdotir, znate da je ćerka čoveka po imenu Jakob. Njena braća, po istoj logici, nose prezime Jakobson. Ono što ne znate iz prezimena, jeste naprimer da premijerka ima trojicu sinova i da potiče iz ugledne porodice političara, pesnika i profesora humanističkih nauka.  

Pred odlazak sa Islanda setih se i htedoh da kupim njen prvenac, roman Rejkjavik – krimi priča. Već predviđaju da će iz njega da nastane skandinavska krimi serija. Ali, uprkos tome što se ovde „svi znaju", nijedna prodavačica u knjižari na aerodromu nije imala pojma kako im se zove premijerka. Možda je u tome tajna.