Dan planete Zemlje – ekologija između industrije i ratova, trošimo resurse kao da ne postoji sutra

Čovečanstvo resurse rasipa tolikom brzinom da nije dovoljna jedna planeta, već gotovo dve – tačnije, 80 odsto više resursa nego što ih imamo. Naučnici sve glasnije upozoravaju na pogubne efekte takvog ponašanja - ubrzane klimatske promene, rekordne temperature, sve češće požare i uragane, poplave i suše, poremećaje u proizvodnji hrane, migracije stanovništva.

Predstavnik Svetske organizacije za zaštitu prirode Vanja Jakšić kaže da su podaci prošlog dvogodišnjeg izveštaja bili poražavajući, poput onog da su u poslednjih pola veka populacije više od 5.000 vrsta kičmenjaka smanjene za čak 73 odsto.

Dodaje i da se novi izveštaj očekuje na jesen, ali da nije preterano optimističan.

„Pre svega, najviše su ugroženi slatkovodni sistemi od kojih svi zavisimo. Osim zagađivanja vode, ljudi ispuštaju ogromne količine ugljen-dioksida u vazduh, truju zemlju pesticidima. Zbog toga su tačke pucanja dostignute u svim ekosistemima, ne samo vodenim“, navodi Jakšić.

Sa time se slaže i meteorološkinja RTS-a Biljana Vraneš, dodajući da svi mi sada doživljavamo jednu novu klimatsku realnost.

Klimatske promene su bile očekivane, ali iznenađuje brzina kojom se one dešavaju.

„Period od 2015. do danas je najtopliji u istoriji merenja. Dolazilo je do ekstremnih porasta temperature, dugih toplotnih talasa u Evropi, Aziji i Americi. Merenja pokazuju da je površina stalnog leda na Arktiku najmanja u poslednjih 48 godina“, kaže Biljana Vraneš.

Nepovratni gubitak

Jakšić napominje da su prirodni resursi planete izuzetno ugroženi, najviše zbog globalnih političkih i ekonomskih trendova.

„Na ivici smo da dostignemo tačku bez povratka. Ovakvim ponašanjem dovešćemo u pitanje život kakvim ga mi danas poznajemo“, ističe Jakšić.

Prema njegovim rečima, jedan od najboljih negativnih primera ljudskog delovanja je Amazonska prašuma, čijih je 17 odsto površine iskrčeno u poslednjih 50 godina.

Ratovi nisu pogubni samo za ljude

Predstavnik Svetske organizacije za zaštitu prirode navodi podatak da samo jedan dan rata u Iranu – bombardovanja, preleta aviona, uništavanja naftnih postrojenja – generiše emisije ugljen-dioksida koliko i jedna prosečna država za godinu dana.

Tu treba onda dodati i zagađenje zemljišta, a sav taj toksični materijal će dospeti u podzemne vode, slatkovodne ekosisteme, što će dodatno ugroziti prirodu, a samim tim i čovečanstvo.

„Čovečanstvo ne uspeva da se kreće ni u okvirima resursa koje planeta uspeva sama da obnovi, a kamoli u ovakvim kriznim situacijama“, kaže Jakšić.

Prozor za promene se zatvara

Od trenutne decenije, ostalo je još oko četiri i po godine koje moraju da se iskoriste kako bi se efekti klimatskih promena barem ublažili.

„Plan države Srbije je da do 2030. godine 45 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora“, kaže Biljana Vraneš, dodajući i da svaki pojedinac može da menja svoje navike.

„Odgovornost je na svima – i na pojedincima i na korporacijama i na državama“, ističe Vanja Jakšić.