Baltičko more „teško diše“ – u dubinama skoro da nema života

Već decenijama Baltičko more je pod ogromnim pritiskom zbog ljudskih aktivnosti, koje su ga transformisale u jednu od najvećih mrtvih zona na svetu.

Tim istraživača iz Nemačke uspeo je da oživi ćelije algi koje su više od 7.000 godina ležale zakopane na dnu Baltičkog mora, bez svetlosti i kiseonika. Tako su alge, koje su bile „zaboravljene“ u potpunom mraku, oživele, počele da proizvode kiseonik i da se brzo razmnožavaju.

Novi izveštaj Lajbnicovog instituta za istraživanje Baltičkog mora u Varnemindeu (IOW) poziva na strože upravljanje vodama, upozoravajući da se Baltičko more ne može oporaviti po principu „jednostavnog uzroka i posledice“.

Zašto se Baltičko more „guši“?

Eutrofikacija je proces u kojem životna sredina postaje prekomerno obogaćena hranljivim materijama, poput azota i fosfora, što dovodi do cvetanja algi, smanjenja količine kiseonika i gušenja vodenog sveta. Kada se višak algi razgrađuje, stvaraju se velike količine ugljen-dioksida, čime se snižava pH vrednost morske vode i povećava njena kiselost.

Ove materije potiču od ljudskih aktivnosti, poput upotrebe đubriva i stajnjaka u poljoprivredi, neprečišćenih ili nedovoljno prečišćenih otpadnih voda, kao i industrijskog otpada, naročito iz prehrambene i hemijske industrije. Azot iz fosilnih goriva takođe može dospeti u vode kroz proces poznat kao atmosferska depozicija.

Eutrofikacija često dovodi do stvaranja takozvanih mrtvih zona, u kojima je nivo kiseonika toliko nizak da ispod površinskog sloja vode gotovo i nema života.

Zahvaljujući zakonodavstvu EU i nacionalnim propisima, zaštitne inicijative, poput Akcionog plana za Baltičko more Helsinške komisije za zaštitu Baltičkog mora (HELCOM), dovele su do značajnog smanjenja zagađenja hranljivim materijama.

Uprkos decenijama napretka, naučnici upozoravaju da do sada nije zabeleženo značajno poboljšanje kvaliteta površinskih voda Baltičkog mora.

Da li su mere zaštite pomogle u očuvanju Baltičkog mora?

Baltičko more je slanije od slatke vode, ali manje slano od tipičnih morskih voda. Takođe je slojevito, pri čemu se manje slana površinska voda nalazi iznad gušće i slanije vode. Sve to otežava dospevanje kiseonika iz atmosfere u dublje slojeve.

Početkom februara, 275 milijardi tona vode istisnuto je iz Baltičkog mora, čime je njegov nivo opao za 67 centimetara. Ovu pojavu izazvali su snažni vetrovi, zona visokog pritiska i odsustvo značajnih atmosferskih frontova.

„Snažni istočni vetrovi koji traju od početka januara potisnuli su vodene mase kroz danske moreuze ka Severnom moru, što je dovelo do pada nivoa širom basena“, navodi se u objavi Instituta za okeanologiju Poljske akademije nauka.

Kada se ova situacija završi, očekuje se prodor slane, kiseonikom bogate vode iz Severnog mora nazad u Baltičko more, što bi potencijalno moglo da oživi mrtve zone.

Da li su klimatske promene krive?

Iako je eutrofikacija Baltičkog mora posledica zagađenja hranljivim materijama, klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju.

Površinske temperature u centralnom Gotlandskom basenu porasle su u proseku za gotovo dva stepena od 1960. godine. Prema modelima iz nove studije IOW-a, trend zagrevanja uočava se i u dubljim slojevima vode.

„Budući da toplija voda apsorbuje manje kiseonika od hladne, letnji prodori imaju manji potencijal da provetre duboke basene Baltičkog mora nego zimski“, navodi se u izveštaju.

Da li će se oporaviti Baltičko more?

Izveštaj IOW-a navodi da se u anoksičnim uslovima (nedostatku kiseonika) fosfat oslobađa iz sedimenta i akumulira u vodi. To je uglavnom posledica odsustva oksidovanih jedinjenja gvožđa, koja bi inače vezivala hranljive materije u sedimentu.

Iako se mnogi nadaju da prodori iz Severnog mora mogu pomoći u uklanjanju fosfata iz vode, istraživači su utvrdili da je tokom zime 2014. godine iz vode uklonjeno samo oko 30 odsto fosfata, a svega oko pet odsto trajno je zatrpano u sedimentu.

Tokom leta, cvetanje plavo-zelenih algi teže se uključuje u lanac ishrane. Nakon njihovog odumiranja, velike količine organske materije tonu na dno.

„Time se jedinjenja fosfora prenose u sediment, gde nastavljaju da se akumuliraju i podstiču smanjenje kiseonika kroz proces razgradnje“, navodi se u izveštaju.

Istraživači su izdvojili četiri ključne strategije upravljanja kako bi Baltičko more ponovo „prodisalo“. To uključuje dosledno smanjenje zagađenja hranljivim materijama, kao i unapređenje ili obnovu prirodnih obalskih filtera, poput laguna, fjordova i estuara, koji mogu zadržavati hranljive materije.

„Mere zasnovane na prirodi treba proširiti, poput podsticanja morskih travnjaka ili namernog uzgoja mikroalgi radi aktivnog uklanjanja hranljivih materija iz vode. Grebeni i naselja školjki takođe tome doprinose“, navodi se u dokumentu.