Мистерија агресивних фока – вирус беснила се шири дуж обале Јужне Африке

Један од оних који су се нашли на мети заражене животиње био је Роберт Сајврајт водич кајакашких тура у Јужној Америци.

У фебруару је водио групу туриста на кајацима кроз луку Хаут Беј на Кејпском полуострву у Јужној Африци када им се приближила фока са једним закрвављеним оком. Неколико пута је ударила у један од кајака, а затим, како каже Сајврајт, „једноставно изгубила контролу“.

Почела је да напада кајак и да га непрестано уједа. Сајврајт је помогао туристима да изађу из воде, али је фока потом кренула на њега.

„Успела је неколико пута да ми зарије зубе у тело“, каже он.

Завршио је у болници, где је подвргнут реконструктивној операцији и примио више доза заштите након излагања вирусу. Фока је касније еутаназирана са обале, али њено тело није било могуће извући из мора и тестирати.

Сајврајт, међутим, нема много дилеме шта се догодило.

„Судећи по понашању, готово да нема сумње да је имала беснило. Са том фоком дефинитивно нешто није било у реду“, каже он.

Беснило је вирусна болест која изазива тешко запаљење мозга и кичмене мождине. Преноси се пљувачком, најчешће уједом или огреботином заражене животиње. Када се појаве симптоми, болест је готово увек смртоносна.

Али до пре неколико година нико није знао да морски сисари могу да буду део ланца преноса овог вируса.

Први знаци епидемије

Да нешто није у реду, стручњаци су почели да примећују још 2021. године.

„Одједном смо почели да виђамо необјашњиво агресивно понашање фока“, каже Грег Олофсе, управник обалског подручја Кејптауна.

Током претходних 20 година забележио је свега неколико случајева у којима су фоке ујеле људе. Одједном су такви сусрети постали све чешћи.

У то време био је познат само један случај беснила код фоке – код прстенасте фоке на Свалбарду у Норвешкој, још 1980. године. Није било доказа да се вирус проширио међу другим фокама.

Зато су научници у почетку тражили друга објашњења.

Једна од могућности било је цветање алги. Неке алге производе домоинску киселину, неуротоксин који код животиња може да изазове неуролошке поремећаје, агресивност и необичне покрете.

„Нико није помислио да би могло да буде беснило“, каже Ернест Нгоепе, истраживач из Јужне Африке који проучава појаву болести код фока.

И други здравствени проблеми, укључујући мистериозни помор животиња из 2021. године, додатно су отежали уочавање онога што се заправо дешавало.

Одговор је стигао тек у мају 2024. године.

Један пас је добио беснило након напада фоке. Пошто је беснило код паса ретко у Западном Кејпу, стручњаци су почели да сумњају да је извор заразе била управо фока.

Тестирање четири животиње потврдило је сумње. Три фоке које су показивале необично агресивно понашање биле су позитивне на вирус.

Накнадна тестирања потврдила су више од 100 случајева беснила код фока на Кејпу од 2024. године.

Колико је животиња заражено, међутим, нико не зна.

На том подручју живи око два милиона фока, а једини поуздан начин да се утврди да ли је животиња заражена јесте анализа њеног можданог ткива након угинућа.

„У суштини, тражите лешеве, вучете их по плажи, одсецате им главе и вадите мозак. Није пријатно“, каже Тес Гридли из организације Sea Search.

Од шакала до фока

Научници су потом покушали да утврде како је вирус уопште стигао до морских животиња.

У почетку су сумњали на домаће псе.

„Али у Кејптауну немамо беснило код паса“, каже Нгоепе.

Генетичким секвенцирањем и анализом еволутивних веза између вируса научници су успели да пронађу могући извор.

Траг је водио до црнолеђих шакала – животиња за које је познато да преносе беснило у Јужној Африци.

Шакали живе у близини колонија фока, где лове младунце и хране се угинулим животињама. Научници претпостављају да је вирус могао да пређе са шакала на фоку током сукоба.

Генетичке анализе показују да је вирус у популацију фока највероватније ушао још око 2015. године.

То значи да је годинама био присутан, а да нико није знао за њега.

Како вакцинисати два милиона фока

Сада стручњаци покушавају да ограниче ширење болести вакцинацијом фока које су навикле на људско присуство и еутаназијом животиња за које се сумња да су заражене.

Али размере проблема су огромне.

Појединачне фоке могуће је вакцинисати. Немогуће је, међутим, систематски вакцинисати све животиње које се крећу од обала јужне Анголе, преко Намибије, до источног Кејпа у Јужној Африци.

„Како вакцинисати два милиона кејпских медведица? Радимо у потпуној непознаници“, каже Гридли.

Додатни проблем је то што свака животиња мора да прими и допунску дозу вакцине.

„Све фоке изгледају исто, тако да не бисте знали која је већ вакцинисана. То једноставно није изводљиво“, каже Олофсе.

Ни орална вакцинација није решење. Код неких животиња вакцина се ставља у мамац, али фоке плен једу жив, па им вакцину није могуће једноставно оставити у храни.

Начин живота ових животиња додатно погодује ширењу вируса.

Кејпске медведице су веома друштвене и живе у великим колонијама. Истовремено, могу да пређу огромне удаљености – фока за један дан може да преплива и до 100 километара.

Заражена животиња тако тако може да пренесе вирус из једне колоније у другу.

Људи и даље на мети

Од беснила широм света сваке године умре око 59.000 људи. Брза медицинска помоћ може спречити развој болести, али када се појаве симптоми, беснило је готово увек смртоносно.

Први потврђени напад фоке на човека у Кејптауну догодио се у јулу 2022. године.

Од тада су забележени бројни нови случајеви. Само једног дана у септембру 2026. године, фока за коју се сумњало да има беснило ујела је девет људи, међу којима је било шесторо деце, на плажи Мизенберг.

Ипак, стручњаци наглашавају да нема разлога за избегавање мора.

До сада није забележен случај преноса беснила са фоке на човека.

Болест је, међутим, постала ендемска у популацији фока, што значи да је више није могуће једноставно искоренити. Циљ је зато да се њено ширење држи под контролом.

„То је споро тињање у популацији – повремено се појави ново жариште“, каже Олофсе.

Иако је вероватноћа да ће човек бити нападнут мала, стручњаци упозоравају да дивљим животињама увек треба оставити довољно простора.