Kada se okean zamrači – šta su tamni talasi koji prekriju površinu vode

Kao što nebo koje posmatramo sa Zemlje može da bude zamračeno tamnim oblacima,tako i okeani mogu biti obavijeni tamom. Periodi tame nisu samo prolazne senke nad vodom,tamni talasi mogu pokrivati delove okeana mesecima, sa ozbiljnim posledicama za živi svet (ekosistem) u dubinama okeana, jer nema dovoljno svetlosti.

Naučnici su razvili metode na osnovu kojih mogu da razumeju koncept koji nazivaju „morski tamni talasi“.

Istraživači smatraju da je ova pojava potencijalno katastrofalan događaj koji može ozbiljno da utiče na morski život koji zavisi od svetlosti.

„Svetlost je osnovni pokretač života i lanaca ishrane u morima  i okeanima. Do sada nismo imali način da izmerimo ekstremno smanjenje podvodne svetlosti. Ovaj neobični fenomen do skoro nije imao ni ime.Tamni morski talasi daju nam mogućnost da identifikujemo kada i gde se ovi događaji dešavaju, bacajući novo svetlo na kritičan, ali često zanemaren fenomen“, rekao je morski biolog Fransoa Toral sa univerziteta Vaikato i Kenterberi na Novom Zelandu.

Fenomen nazvan zatamnjenja okeana

Već godinama naučnici prate fenomen koji se naziva zatamnjenje okeana – dugoročni, postepeni pad bistrine vode koji ograničava količinu svetlosti koja može da prodre u vodeni stub, što je povezano sa smanjenjem šuma algi, odloženim cvetanjem fitoplanktona, stresiranim koralnim grebenima i smanjenjem tepiha morske trave. 

To je spora i stalna promena koja traje decenijama. Ona ne uključuje kratke, intenzivne, epizodne periode mraka izazvane olujama, cvetanjem algi i taloženjem sedimenata, koji često nastaju posle prirodnih događaja poput šumskih požara, ciklona i klizišta.

Novi rad daje naučnicima alat za identifikaciju ovih kratkoročnih događaja prilagođavanjem okvira koje koriste za otkrivanje drugih epizodnih okeanskih događaja, kao što su morski toplotni talasi i hladni periodi. Koristili su različite metode kako bi postavili parametre koji definišu morski tamni talas (minimalno trajanje, stepen gubitka svetlosti u odnosu na sezonsku osnovnu vrednost i dubina na kojoj se gubitak dešava).

Tim naučnika analizirao je rezultate dobijene tokom16 godina merenja podvodne svetlosti prikupljenih sa kalifornijske obale i sa novozelandskih priobalnih lokacija u zalivu Hauraki. Merenja su obavljena na dubinama od 7 i 20 metara. Analizirani su i podaci satelitskih snimanja svetlosti morskog dna u proteklih 21 godinu u vodama kod novozelandskog Istočnog Kejpa.

Između 2002. i 2023. godine, kod Istočnog Kejpa je otkriveno između 25 i 80 morskih tamnih talasa, koji su obično trajali  između 5 i 15 dana. Najduži period tamnih talasa trajao je 64 dana.

Mnogi od ovih događaja bili su povezani sa olujnim vremenom, uključujući ciklon Gabrijel iz 2023. godine. Pristaništa na obali u zalivu Temze, zalivu na severu Novog Zelanda, takođe su zabeležila druge tamne talase povezane sa olujama. Drugi uzroci su uključivali zagađenje površinskog sloja zemljišta usled krčenja šuma, šumskih požara i cvetanje planktona, a potencijalno i radove na izgradnji na obali.

Mračni dani na okeanima posledica su klimatskih promena

U ekstremnim slučajevima, na vrhuncu nekih tamnih talasa, stepen zatamnjenja možeda dovede do nekih od najmračnijih dana  na okeanima u bilo koje doba godine. Pad količine svetlosti može da utiče na ekosisteme, od tepiha algi do zajednica makroalgi i meduza. 

„Čak i kratki periodi smanjene svetlosti mogu da oštete fotosintezu algi, morskoj travi i koralima. Ovi događaji mogu da utiču na ponašanje riba, ajkula i morskih sisara", naveo je morski biolog.

Biće potreban dalji rad kako bi se identifikovale različite vrste događaja kao što su cvetanje fitoplanktona i odlaganje sedimenta, koji mogu uticati na kvalitet svetlosti na različite načine. Važno je ispitati nivo oštećenja staništa koji se može pripisati događajima vezanim za tamne morske talase. 

„Priobalni ekosistemi su sve više izloženi sedimentaciji izazvanoj olujama i većoj klimatskoj varijabilnosti. Morski tamni talasi nam pomažu da razumemo kada su ovi sistemi pod akutnim stresom. Ovaj okvir će biti neprocenjiv za priobalne zajednice i zaštitnike mora kojima su potrebne tačne informacije za vođenje donošenja odluka", rekao je morski biolog i član tima naučnika na projektu Kris Bateršil sa Univerziteta Vaikato.