Vazduh opasan po zdravlje – zašto je naš region epicentar zagađenja u Evropi

Od početka ovog meseca vazduh je ili veoma zagađen ili izuzetno zagađen u većem delu zemlje, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. A tako je i u celom našem regionu. Zbog čega je naš region najzagađeniji u Evropi za Dnevnik je govorio Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Vi sada radite na projektu za Evropsku uniju, gde upravo radite analizu kvaliteta vazduha za naš region. Šta su vaši podaci?

– Naš region je najzagađeniji u kontekstu visokih koncentracija suspendovnih čestica u Evropi. Takođe imamo u regionu nekoliko mesta gde imamo zagađenje nekim drugim zagađajućim materijama, sumpordioksidom u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini, dok su suspendovane čestice glavni zagađivač, zbog kojih beležimo ove boje, koje kasnije pretvaramo u ocenu veoma zagađeni ili izuzetno zagađeni.

Vi ste na aplikaciji XEco nekoliko puta prikazivali da mi imamo desetak gradova u regionu ili čak i u našoj zemlji koji su zagađeniji od najzagađenijeg grada u EU.

– Apsolutno, tu nema nikakve dileme. Ja ću vam dati jedan podatak od sinoć. U gradu Zaječaru je zabeležena koncentracija suspendovnih čestica iznad 500 mikrograma po metru kubnom. Dakle, na dvadesetočasovnom nivou koji možemo da uporedimo sa graničnim vrednostima iz evropske direktive to je 22 puta više nego što propisuje ta direktiva.

Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini, u Sarajevu, u Banjaluci, u većim gradovima. Slično je i u Severnoj Makedoniji, takođe u Skoplju je jutros visoko zagađenje vazduha. Dakle, zemlje u našem regionu, naglasiću Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija su ubedljivo najzagađenije na tlu Evrope.

Šta su uzroci?

–Uzroci su veoma jednostavni, ponavljamo ih svake godine. Mi imamo industrijsko i zagađenje iz termoelektrana koje emituju enormne količine zagađajućih materija u vazduh. Imamo mala i srednja ložišta, to su za kućne potrebe kućnog grejanja ili kvartovskog grejanja i na kraju imamo saobraćaj. To su tri ključna elementa, izvora zagađenja.

Kada se stvore odgovarajući meteorološki uslovi kao sada, dolazi do zapravo efekta poklopca. Viši vazdušni slojevi su topliji nego niži i pri tlu se formira jedan sloj zagađenja koje zapravo mi sami emitujemo, ali ono nema gde da ode. I onda imamo ove ekstreme situacije kao ovih dana i ovih nedelja.

Evropska agencija za životnu sredinu radi i prognozu zagađenja na osnovu izvora emisija i vremenske prognoze. Da li mi to možemo da pratimo?

– Evropska agencija, odnosno EU ima program Kopernikus koji zapravo daje i analizu postojećeg stanja i analizu meteoroloških uslova i time i prognozu zagađenja. Mi u ovom trenutku nemamo servis koji takav proizvod daje, nemamo prognozu, ali je vrlo lako koristiti ovaj servis i može se odmah prepoznati laički šta se može očekivati narednih dana.

Trećina Beograda još uvek loži vatru. Vidimo da čak i u centru Beograda neki ljudi lože i otpad i plastiku. Vidimo emisije iz termoelektrana i iz fabrika. Kako onda objašnjavate da i dalje mnogo ljudi tvrdi da je uzrok zagađenja zaprašivanje iz vazduha?

– Da vam kažem, to da nije komično bilo bi tužno. Mi uvek tražimo izvor u nekoj tajnoj sili sa strane koja nam želi zlo, a zapravo ne želimo da se pogledamo u ogledalo i da priznamo da ne radimo stvari dobro, da ne poštujemo propise, da koristimo svaku moguću rupu u zakonu da bi uštedeli nešto. A ovde je stvar jednostavna, zagađenje vazduha više košta u kontekstu zdravlja nego u kontekstu rešenja problema.

Šta je ono što su zemlje EU uradile a što bi mi mogli da primenimo da konačno rešimo problem zagađenja vazduha?

– To je kombinacija sistemskih mera na nivou države, sistemskih mera na nivou lokalnih samouprava i naravno promena ponašanja građana. Da napomenem da smo mi usvojili program zaštite vazduha do 2030. godine u decembru 2022. i taj program ima čitav niz mera koje su vrlo detaljno propisane.

Mi ne znamo u ovom trenutku tačno šta je od tih mera sprovedeno a šta nije. To je na nivou države. Na nivou lokalnih samouprava one kod kojih je konstatovano prekomerno zagađen vazduh su u obavezi da izrade plan kvaliteta vazduha. Taj plan najčešće ostane samo mrtvo slovo na papiru.

I naravno građani. Apel je za građane da ne koriste i zloupotrebljavaju činjenicu da se na tehničkim servisima ne kontroliše emisija zagađujućih materija, ljudi skidaju filtere za čestice, poznate DPF filtere i tako misle da će nešto uštedeti. Da, možda će oni lično uštedeti, ali će građani zbog toga platiti mnogo veću cenu.

Kod nas je jedan od najvećih izvora emisija termoenergetski sektor i neke skandinavske zemlje još uvek imaju i termoelektrane. Kako bismo mogli tehnologiju da prilagodimo, da koristimo ugalj, a da nemamo to zagađenje?

– U pitanju su filteri, kod nas je dodatni problem i kvalitet tog uglja. Mi znamo da se na termoelektrani u Obrenovcu ugrađuje odsumporavanje denitrifikacija je takođe u planu. Međutim, sve to kasni dosta. Mi o tome govorimo već 15 godina. Naravno to su velike investicije, svi smo toga svesni ali ponavljam veća je cena zdravlja ljudi, na kraju, nego što je cena ulaganja u zaštitu životne sredine.

U pitanju je tehnologija, tehnologija uvek ima rešenje, čovek je od nastanka civilizacije, za svaki problem koji je podrazumevao pronalaženje rešenja u tehnološkom smislu to rešenje i pronašao. Mi samo kasnimo.