Naučnici otkrili najveći koral na svetu – toliko veliki da se može videti iz svemira

Džinovski koral je primećen tokom naučne ekspedicije koju je pokrenuo program Nacionalna geografija Pristin siz u oktobru radi proučavanja zdravlja okeana na Solomonovim ostrvima.

Novootkriveni koral je tri puta veći od prethodnog rekordera u Američkoj Samoi, prema Pristine sizu.

Za razliku od grebena, koji se sastoji od mnogih kolonija, ovaj koral je jedan primerak koji je vekovima rastao u kontinuitetu.

„Taman kada pomislimo da na planeti Zemlji više nema šta da se otkrije, nalazimo masivni koral sačinjen od skoro milijardu malih polipa, koji pulsira životom“, rekao je Enrik Sala, istraživač Nacionalne geografije i osnivač Pristin siza.

Koral odozgo izgleda kao ogromna, valovita smeđa stena. Neki članovi ekspediciji su čak u početku mislili da je u pitanju olupina broda.

Morski biolog i podvodni snimatelj Manu San Feliks zaronio je da pogleda. „U prvoj sekundi shvatio sam da gledam u nešto jedinstveno“, rekao je. „Skoro je veličine neke katedrale“.

Naučnici su kasnije proverili satelitske snimke i otkrili da je koral toliko velik da ga je bilo moguće videti iz svemira.

Izbliza, korali su nešto spektakularno, sa svojom složenom mrežom polipa – sićušnih pojedinačnih stvorenja koja su vekovima rasla i formirala ovaj ogroman koral – i mrljama živopisnih ljubičastih, žutih, plavih i crvenih koje razbijaju njegovu smeđu nijansu.

Korali skrivaju mnoštvo morskog života, uključujući ribe, rakove i škampe. Takođe je kao živa enciklopedija, rekao je San Feliks, koja sadrži informacije o uslovima okeana koji sežu stotinama godina unazad.

Njegova sama veličina izazvala je neke probleme jer merne trake naučnika nisu bile dovoljno dugačke. Morali su da rade u timovima od po dvoje, razvlačeći traku između sebe. Kada bi se završilo, jedna osoba bi ostala na tom mestu dok je druga motala traku, pre nego što je doplivala do njih da nastavi proces.

Ovo otkriće je retka dobra vest u okeanu loših

Korali su od vitalnog značaja za morska stvorenja koja se na njih oslanjaju za hranu i sklonište, ali i za ljude. Oni su indirektni izvor hrane za oko milijardu ljudi, tako što pomažu u podršci ribarstvu i obezbeđuju tampon protiv oluja i porasta nivoa mora.

Za naučnike, to je vrhunac karijere. „Otkriće ovog značaja je ostvarenje životnog sna“, naglašava Pol Rouz, vođa ekspedicije.

Za Solomonska ostrva, mega koral bi mogao privući istraživače, turiste i povećati finansiranje očuvanja, rekao je Denis Marita, direktor kulture zemlje u Ministarstvu kulture i turizma. „Ovo je nešto ogromno za našu zajednicu“, rekao je on.

Ali, postoji i „razlog za uzbunu“, rekao je osnivač Pristin siza. „Uprkos svojoj udaljenoj lokaciji, ovaj koral nije bezbedan od globalnog zagrevanja i drugih ljudskih pretnji.

Korali su izloženi riziku od niza lokalnih faktora, uključujući prekomerni ribolov, koji može oštetiti i poremetiti delikatnu ravnotežu njihovih ekosistema, industrijskog zagađenja i kanalizacije.

Najveća pretnja je, međutim, globalna klimatska kriza izazvana fosilnim gorivima.

Prošlog meseca, naučnici iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu potvrdili su da je globalno masovno izbeljivanje koralnih grebena bez presedana zabeleženo zbog temperature okeana.

Više od 40 odsto vrsta korala koje grade grebene u toploj vodi sada se suočava sa izumiranjem, prvenstveno zbog klimatskih promena, prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode.

Ipak, iako je mega koral i dalje ranjiv, on veruje da njegovo zdravlje i dugovečnost pružaju tračak nade. „Ostanak ovog korala, starog stotinama godina, ilustruje da za koralne grebene nije sve izgubljeno“, rekao je Derek Manzelo, koordinator projekta za Si-En-En. „Ovo je zaista sjajno otkriće.“

Njegovo mišljenje deli i Emili Darling, direktorka sekcije za koralne grebene u Društvu za zaštitu divljih životinja, koja je otkriće nazvala „svetlom tačkom za opstanak koralnih grebena“.

„Ovo pokazuje da još uvek postoje uslovi životne sredine u kojima korali mogu da prežive i napreduju, čak i potencijalno kroz ubrzan uticaj klimatskih promena."

Naučnici su pronašli dokaze da bi „koralni trougao“ – područje tropskog okeana koje uključuje Solomonska ostrva, kao i delove zemalja poput Indonezije i Filipina – moglo biti otpornije na beljenje korala, dodaje Darlingova.

Otkriće je objavljeno u trenutku kada se svetski lideri okupljaju u Bakuu, u Azerbejdžanu, na KOP29, klimatskom samitu koji podržavaju Ujedinjene nacije, na kome je ove godine centralna tema mobilizacija sredstava za pomoć siromašnijim zemljama da se izbore i prilagode klimatskim promenama.

Pronalaženje ovog novog korala, koji je već u opasnosti, još je jedan snažan podsetnik na „potrebu da bogate zemlje potroše mnogo više resursa na smanjenje naših emisija ugljenika“, naglašava Enrik Sala.