Zli genije – kako pauk koristi svice kao mamac za svoje bližnje

Uočeno je da araneus ventricosus hvata mužjake svitaca i navodi ih da trepere (što je inače proces uobičajen za ženke) kako bi, u svoju mrežu, privukao još svitaca. Nije sasvim jasno kako pauci pokreću šablone treptanja nalik na ženke, ali nova istraživanja impliciraju jasan uzrok i posledicu.

„Polazeći od opsežnih zapažanja na terenu, smatramo da araneus ventricosus praktikuje varljivu međuspecifičnu komunikaciju tako što prvo uhvati mužjake svitaca u svoju mrežu, a zatim ih natera da emituju svetleće signale. Ti signali su inače karakteristični za ženke, jer tako privlače mužjake. Rezultat – još uhvaćenih svitaca zbog lažnih signala“, objasnili su iz tima istraživača koji je bio predvođen entomologom Sinhua Fu sa Poljoprivrednog univerziteta Huadžong u Kini.

Mužjaci svetle kao ženke

Fu, koji je istraživao svetleće signale svitaca u prirodi u periodu razmnožavanja, odnosno parenja, prvi je primetio nešto čudno u vezi sa paukovima na jednoj od svojih ekspedicija na terenu.

Od svitaca uhvaćenih u lepljive paukove mreže, skoro svi su bili mužjaci. I u narednim ekspedicijama, Fu primetio istu stvar. Retko kada je pronađena ženka svitaca uhvaćena u mrežu pauka vrste a. ventricosus, što je predstavljalo obrazac previše jak i ponavaljajući da bi se odbacio kao puka slučajnost.

Istraživači su proveli mnogo vremena proučavajući paukove, a otkriće o ponašanju prema svicima, sada ih je učinilo još radoznalijima.

Kada jedni drugima šalju svetlosne signale u svrhu parenja, mužjaci i ženke to rade na određene načine. Mužjaci koriste dva svojevrsna „lampiona“ u stomaku kako bi napravili višesignalne lance impulsa.

Ženke, s druge strane, koriste jedan „lampion“ da daju jednopulsne signale. Na taj način, insekti mogu razlikovati muške i ženske signale i pronaći jedni druge u mraku.

Eksperiment na terenu 

Međutim, kada su uhvaćeni u paukovu mrežu, primećuje se da mužjaci emituju signale nalik onima koje emituju ženke. Da ne bi u pitanju bila slučajnost, naučnici su rešili da sprovedu terenski eksperiment kako bi otkrili šta se zapravo dešava.

Posmatrali su svice kako se približavaju mrežama koje su kategorisali u zavisnosti od prisustva ili odsustva paukova ili prisutnih zarobljenih drugih svitaca. Za svaku od 161 posmatrane mreže, proučavali su i stopu ulova – koliko je svitaca mreža uhvatila.

Istraživači su otkrili da, iako su svi uhvaćeni mužjaci svetleli signalima sličnim ženkama, prisustvo pauka je u značajnoj korelaciji sa većom stopom ulova. Mužjaci svitaca uhvaćeni u mrežu bez prisustva pauka će privući manje drugih svitaca. Ovo nije u skladu sa hipotezom da svitci, kada se jednom uhvate u mrežu, emituju signale za pomoć.

Istraživači su otkrili i to da, kada se svitac uhvati u mrežu, pauk primenjuje karakterističan napad obmotanjem i ugrizom. Ovaj napad se događa isključivo dok svitac svetli. Pauk ga ne ujeda ukoliko ne svetli.

Iako je nejasno da li je otrov, ili sam ugriz odgovoran za promenu ponašanja mužjaka svitaca, istraživači veruju da nešto u vezi sa napadom uzrokuje da neurotransmiter promeni signal za ponašanje insekta.

Mamac u obliku pauka

Ovo inače nije usamljen primer toga da paukovi koriste mamce za svoj plen.

Pauci koji pletu mreže, iz roda ciclosa, grade velike mamce od mrtvih insekata i njihovih ostataka u obliku pauka u središtu mreže. Međutim, njihov cilj bi mogao biti malo drugačiji – odvraćanje predatora, a ne privlačenje plena.

Istraživači su lukavstvo pauka u namaljivanju svojih bližnjih – pravo u smrt, nazvali jednim potpuno drugačijim nivoom zlog genija.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Current Biology.