Šta je to klimatska kriza, šta treba da nas brine - Svetski dan klimatskih promena
Svake godine 4. novembra obeležava se Svetski dan klimatskih promena. Cilj je podizanje svesti o značaju tog globalnog problema. Naš region je veoma izložen uticaju klimatskih promena. U Srbiji je postignut veoma ograničen napredak u sprovođenju mera za ublažavanje klimatskih promena, navodi se u desetom Izveštaju iz senke Koalicije 27 o napretku Srbije u Poglavlju 27 –Životna sredina i klimatske promene pod nazivom „Zelena agenda bez agende”. Zakon o klimatskim promenama usvojen je 2021.godine, ali se ne može u potpunosti sprovoditi, jer je neophodno usvajanje većeg broja podzakonskih akata.
Najveći uticaji promena klime osmotreni su i projektovani u sektorima poljoprivrede, hidrologije, šumarstva, ali i zdravlja ljudi i biodiverziteta.
"Klimatske promene su u poslednjih 50 godina sve izraženije. Zbog njih trpe ljudi širom sveta. To je danas jedan od najvećih bezbednosnih izazova koji ima ekološku, političku i socijalnu dimenziju i koji moramo zajedno da rešavamo", rekao je Artur Dal, Međunarodni forum za životnu sredinu, Ženeva.
Srbija prati evropske ciljeve da bude klimatski neutralna do 2050. godine.
"EU je je pripremila ekonomski investicioni plan kao podršku zemljama da uskoče na taj voz dekarbonizacije do 2050. godine koji zemljama daje mogiućnost da koriste preko 9 milijardi evra što investicija što bespovratnih grantova", istakla je Mirjana Jovanović, Beogradske otvorena škola.
"Na nama je da odlučimo kako da se koriste Evropski fondovi, trebalo bi da podržimo dve važne stvari: prva je obrazovanje a druga je dijalog u politici. Sve ono što radimo u Srbiji na planu životne sredine zahteva mnogo napora i vremena za realizaciju svih projekata . Ne zaboravite, tu su izazovi na planu životne sredine i njenih troškova, kada vaša zemlja uđe u EU moraće da uskladi svoju politiku u tom domenu, za to će biti potrebne milijarde evra", rekao je Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju Delegacije EU.
Inventar gasova sa efektom staklene bašte Republike Srbije i dalje nije javno dostupan, navodi se u Izveštaju.
Zakonom treba urediti sistem ograničenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i uvesti sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije. Pored industrije izvori emisija ugljendioksida i metana su deponije.
"Mi smo prošle godine 2022. imali 1760 požara na divljim i nesanitarnim deponijama , na svim vrstama deponija. I dalje najveći deo divljih deponija koji se očisti sredstvima koja se daju iz budžeta se vraća na istu lokaciju", istakao je Igor jezdimirović,inženjer zaštite životne sredine.
Šteta od suša i poplava u Srbiji koje su posledice klimatskih promena u poslednje dve decenije premašuju sedam i po milijardi evra.
"Šta je to klimatska kriza, zbog čega nas brinu klimatske promene, koji su uzroci, kakva su rešenja? I dalje relativno mali broj ljudi, u toku dana ili u toku nedelje, malo vremena provede informišćući se o ovim temama ili razmišljući o ovim temama. Potrebno je da stvorimo jedan široki front, zato što radi se o vrlo ozbiljnom problemu i vrlo ga je teško rešiti i zbog toga je potrebno što više nas da bude uključeno", rekao je prof. Vladimir Đurđević, Fizički fakultet BU.
Iza nas je najtopliji oktobar od kada postoje merenja, a gotovo je izvesno da će 2023. biti najtoplija godina otkako se vodi evidencija.
Коментари