Ako želite da zaštitite planetu, kupujte odeću od prirodnih materijala domaćih proizvođača

U Srbiji se godišnje proda 80.000 tona odeće, odnosno 12 kilograma po stanovniku. Godišnji izvoz domaće tekstilne i kožne industrije je oko 750 miliona evra, Izvozimo najviše u Italiju. Deficit izvoza u odnosu na uvoz je 113 miliona evra.

„Mogu s punim pravom i odgovorno da kažem da Novi Pazar u sferi džinsa, konfekcije i obuće, u zadnjih 40 godina ozbiljne proizvodnje naše, mi smo u celom svetu potvrđeni kao kvalitetan proizvod i kvalitetne robne marke. Sve to dokle smo stigli sa kvalitetom proizvoda nažalost nismo uspeli da ga adekvatno plasiramo“, navodi Tigrin Kačar i preduzeća „Stig“ iz Novog Pazara.

Ipak, radije nego domaću, 60 odsto potrošača, pokazuju istaživanja, kupuje odeću u prodavnicama globalnih brendova. Nekada je bilo nezamislivo da se bilo koji komad odeće ili obuće jednostavno raspadne, a danas je to uobičajeno, čak i kada je reč o poznatim skupim brendovima.

„Poslednjih dvadesetak godina dizajn proizvoda je takav da on upravo ktratko traje. Zato i imate toliko kolekcija tokom godine. To se brzo proizvod, lošeg kvaliteta su materijali i ne može dugo da traje. To vam više zapravo nije garancija što ćete platiti skupo da će to zaista biti kvalitet koji će vam omogućiti da tu odeću nosite dugo“, naglašava prof. dr Maja Radetić sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Modna industrija čini oko 10 procenata ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i oko 20 procenata otpadnih voda. U Evropi se reciklira 15 odsto tekstilnog otpada, a samo jedan odsto na način da nastane nova odeća.

„Ostalo se odlaže uglavnom, nažalost, na deponije i postoji praks spaljivanja tekstilnog otpada. Pre par godina je bila velika afera vezana za jedan britanski brend koji je u 2017. godini spalio neprodatu odeću u vrednosti od 30 miliona funti“, dodaje profesorka Radetić. 

Evropska Unija je usvojila strategiju za tekstil po kojoj zemlje članice imaju obavezu da obezbede odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada od 2025. godine i da se pobrinu da taj tekstil ne završi na deponijama ili u spalionicama.

„Evropski parlament je u maju usvojio zakon koji bi trebalo da reguliše grin vošing'', odnosno lažni zeleni marketing, tako da više kompanije neće moći samo da tvrde da je određeni proizvod eko klimatski neutralan, na primer od recikliranih materijala, već će za to morati da postoji zaista dokaz“, navodi Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Od 2000. do 2015. udvostručena je proizvodnja odeće i tekstila za domaćinstvo, a životni vek proizvoda se smanjio za trećinu.

„Bolje je svakako kupiti odeću koja je napravljena od prirodnih materijala. Treba dati prednost domaćim brendovima s obzirom na to da oni ipak malo više vode računa o samom kvalitetu“, dodaje Jovčićeva. 

Jedan od načina da smanjimo količinu tekstilnog otpada koji bacamo je da tu odeću doniramo. Centar za unapređenje životne sredine napravio je mapu organizacija i institucija koje prihvataju donaciju polovne odeće.