Mikroskopski tragovi vanzemaljaca na Mesecu: Naučnici predlažu novu metodu potrage

Teorijska studija ne tvrdi da su pronađeni dokazi o postojanju naprednih vanzemaljskih civilizacija; umesto toga, ona nudi potpuno nov način potrage za tragovima njihovog postojanja.

Umesto osluškivanja radio-signala sa dalekih planeta, naučnici predlažu da „prosejemo" mesečevu prašinu u potrazi za ostacima tehnologije koji su možda putovali svemirom milijardama godina pre nego što su se konačno zaustavili na našem prirodnom satelitu.

Mesec kao tihi galaktički arhiv

Za razliku od Zemlje, Mesec nema funkcionalnu atmosferu niti magnetno polje, zbog čega je potpuno izložen svemirskom vakuumu. Kao rezultat toga, neprestano ga bombarduju meteoriti, ali i pogađa stalan tok mikroskopskih čestica iz ostatka Sunčevog sistema i šire. Budući da na Mesecu nema vode ni tektonskih pokreta, ova mikroskopska materija se akumulira i ostaje na površini, potpuno neometana, stvarajući jedinstveni arhiv galaktičke istorije.

U novom radu, koji je krajem juna postavljen na server za preprint radove arXiv, istraživači tvrde da deo ove prašine potiče iz zvezdanih sistema izvan našeg i da stoga može sadržati dokaze o davno izgubljenim vanzemaljskim civilizacijama. Studija je predata časopisu International Journal of Astrobiology, ali još uvek čeka objavljivanje.

„Mesec tiho akumulira materijal iz svemira milijardama godina, a veći deo tog materijala verovatno je milijardama godina stariji od samog Meseca", naveo je u saopštenju glavni autor studije Luis Pino, planetarni naučnik sa Univerzitetskog koledža u Londonu i saradnik Instituta SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom).

„Pitanje koje postavljamo jeste da li ta drevna zbirka može sadržati mikroskopske tragove tehnologija koje su postojale mnogo pre nego što su ljudi ikada pogledali u nebo", dodao je Pino.

Od radio-signala do „Arhipovljevih čestica"

Do sada je potraga za dokazima o naprednim vanzemaljskim civilizacijama, poznatim kao „tehnopotpisi", uglavnom bila usmerena na radio-signale koje bi mogle emitovati naseljene egzoplanete ili hipotetičke megastrukture, poput Dajsonovih sfera.

Međutim, takvi signali bi poticali samo od aktivnih civilizacija, a ne od onih koje su nestale mnogo pre nego što smo ih mogli uočiti. Ova nova ideja se nadovezuje na decenije ranijih predloga i oživljava koncept ukrajinskog astronoma Aleksija Arhipova iz devedesetih godina prošlog veka, koji je sugerisao da bi Mesec mogao sakupljati međuzvezdanu prašinu veštačkog porekla. U njegovu čast, autori studije su ovakve hipotetičke fragmente nazvali „Arhipovljevim česticama".

Autori nove studije tvrde da kada civilizacija nestane, tragovi njene tehnologije mogu preživeti i završiti u svemiru, bilo raspadanjem megastruktura i manjih letelica, bilo snažnim udarima asteroida o nekada naseljene egzoplanete.

Jednom kada se nađu u svemiru, sićušne čestice metala ili drugih veštačkih materijala mogle bi biti izbačene iz svojih zvezdanih sistema snažnim udarima zvezdanog vetra i na kraju otplutati prema nama.

Koristeći kompjuterske modele, tim je predvideo da bi komadi tehnologije veličine do tri mikrometara (tri milionita dela metra, ili oko tri odsto širine ljudske dlake) mogli da napuste svoje zvezdane sisteme i putuju međuzvezdanim prostorom i do milijardu godina.

Već znamo da međuzvezdana prašina može prodreti u unutrašnji Sunčev sistem, jer su je naučnici pronašli u uzorcima prikupljenim sa površine asteroida Benu, koji je 2020. godine posetila Nasina sonda OSIRIS-REx.

Potraga u eri novog osvajanja Meseca

Do danas, nijedan lunarni uzorak nije sadržao tehnopotpise. Međutim, naučnici koji su ih proučavali verovatno nisu ni tražili takve čestice, a uzorci su bili premali da bi dali značajne rezultate, tvrde autori studije. Oni veruju da bi uzorak Mesečevog regolita zapremine jednog kubnog metra mogao biti dovoljan da se pronađe bar jedan tehnološki fragment.

Tim je takođe predložio načine za pretraživanje materijala pomoću mikroskopije, industrijske analize materijala i snimanja uz pomoć veštačke inteligencije.

Nekoliko predstojećih svemirskih misija prikupiće sveže uzorke sa Mesečeve površine, uključujući nedavno odloženu kinesku misiju Čang'e-7 i buduće misije u okviru Nasinog programa Artemis. Ovi uzorci bi potencijalno mogli da sadrže tehnopotpise, iako će zapremina prikupljenog regolita biti daleko manja od one koju istraživači predlažu.

Stoga ćemo možda morati da sačekamo da ljudi uspostave stalnu bazu na Mesecu pre nego što astronauti budu mogli da prikupe dovoljno materijala za pravilnu analizu.

Kao rezultat toga, Institut SETI, koji predvodi međunarodnu potragu za tehnopotpisima, gleda na novu ideju kao na veoma obećavajuću. Bil Dajmond, predsednik i izvršni direktor Instituta SETI, koji nije bio uključen u novu studiju, ocenio je ideju kao „izvanredno originalnu i razumnu".

„Ovo je novi dodatak metodologijama potrage koje se primenjuju u traženju dokaza o tehnologiji kao pokazatelju života i inteligencije izvan našeg Sunčevog sistema, i uzbuđeni smo zbog mogućnosti da se to ostvari", naveo je Dajmond u saopštenju.

Iako je šansa za pronalaženje čak i jednog mikroskopskog vanzemaljskog artefakta izuzetno mala, potvrda takvog otkrića predstavljala bi definitivan odgovor na jedno od najvećih pitanja čovečanstva – da li smo sami u univerzumu.

Čak i ako se ništa ne pronađe, sama potraga bi postavila prva kvantitativna ograničenja na količinu tehnološkog materijala koji su potencijalne civilizacije mogle da proizvedu tokom istorije Mlečnog puta.