Brajan Koks: Šta znamo, šta ne znamo – i šta možda nikada nećemo saznati

Kako je naveo u intervjuu za Gardijan, inspiracija za seriju predavanja (Emergence) potekla je iz omiljene knjige Brajana Koksa, Šestougaona pahuljica Johanesa Keplera, naučnika najpoznatijeg po zakonima kretanja planeta nastalih oko 1610. godine.

Za ovu neveliku knjigu Kepler je dobio ideju na dočeku Nove godine 1609. godine, kada je kroz snežnu mećavu prelazio Karlov most u Pragu. Posmatrajući kako pahulje padaju na njegov kaput, Kepler je postao fasciniran njihovom simetrijom i postavio je varljivo jednostavno pitanje: zašto su šestostrane?

Za Koksa, to pitanje deluje zapanjujuće savremeno. Ono odražava način razmišljanja koji definiše savremenu nauku – traženje osnovnih principa iza obrazaca u prirodi. Kepler, naravno, nije imao znanje o molekularnim strukturama ili rasporedu atoma. Pa ipak, ono što se najviše ističe nije njegova spekulacija, već njegovo priznanje neizvesnosti. Otvoreno je priznao da ne zna odgovor, stav koji Koks smatra duboko radikalnim i za današnje vreme.

Emerdžens je proslava složenosti Univerzuma i istraživanje zakona prirode koji su ga oblikovali. Od najvećih struktura u poznatom Univerzumu – reka i tokova galaksija koje prate kosmičku mrežu – do međusobno povezanih ekosistema Zemlje i strukture ljudskog mozga – od crnih rupa do snežnih pahuljica – posmatramo svet blistave složenosti potkrepljen veličanstvenom jednostavnošću.

Kako je četvrt miliona godina stara vrsta velikih majmuna na jednoj maloj planeti među trilionima koji kruže oko zvezde srednjih godina u prosečnoj galaksiji shvatila sve ovo, vođena radoznalošću, matematikom i estetskim osećajem za simetriju i lepotu? Dakle, emisija je o stvarima koje znamo, koje su izvanredne; stvarima koje ne znamo; i stvarima koje bi mogle biti nepoznate, a koje su takođe važne.

Potraga za životom van Zemlje

Kada je reč o neodgovorenim pitanjima, Koks priznaje da mu je teško da izabere samo jedno. Potraga za životom van Zemlje ističe se kao posebno ubedljiva. Sa misijama koje su već na putu ka Jupiterovim mesecima i moćnim instrumentima poput svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ koji analiziraju udaljene planetarne atmosfere, postoji stvarna, iako mala, šansa za otkrivanje znakova života negde drugde.

Ono što fascinira Koksa nije samo da li život postoji van Zemlje, već koliko daleko čovečanstvo mora da traži da bi ga pronašlo. Pitanje nosi i naučnu i filozofsku težinu: koliko smo izolovani u kosmosu?

Nauka i umetnost: lažna podela

Koks se opire krutim granicama između disciplina, bilo u nauci ili umetnosti. Na pitanje da li muzika pripada nauci ili umetnosti, on dovodi u pitanje samu razliku. Po njegovom mišljenju, obe su izrazi istog ljudskog impulsa – da se odgovori na lepotu i misteriju sveta.

Nauku, ništa manje nego muziku, pokreće čudo. Za Koksa, sve kreativne i intelektualne težnje su međusobno povezani pokušaji da se da smisao postojanju.

Sledeće naučne granice

U budućnosti, Koks vidi nekoliko oblasti nauke spremnih za značajna otkrića, mada pažljivo naglašava neizvesnost.

Veštačka inteligencija se ističe kao uzbudljiva i potencijalno revolucionarna, a njena buduća putanja je i dalje nejasna. Kvantno računarstvo, u međuvremenu, predstavlja granicu čiji je vremenski okvir duboko osporen čak i među stručnjacima. Neki veruju da su praktične primene udaljene decenijama; drugi misle da bi mogle stići u roku od nekoliko godina.

Taj raspon mišljenja, sugeriše Koks, ističe koliko transformativne – i nepredvidive – ove tehnologije mogu biti.

Preispitivanje društvenih medija

Nisu sva njegova razmišljanja o samoj nauci. Koks priznaje da je vremenom preispitivao svoje stavove o društvenim medijima. U početku je delio optimizam mnogih ranih korisnika, videći ih kao platformu koja bi mogla da demokratizuje razgovor i proširi pristup različitim perspektivama.

Međutim, vremenom je postao skeptičniji. Širenje dezinformacija i sve polarizovanija priroda onlajn diskursa naveli su ga da preispita njegov ukupni uticaj, posebno na politiku. Uprkos tome, on se ne zadržava na konačnom sudu, priznajući da se njegova perspektiva i dalje razvija.

Razmere Univerzuma

Među bezbrojnim nedoumicama sa kojima se susreo u svojoj karijeri, jedna se i dalje ističe: razmere Univerzuma. Posmatrani Univerzum sadrži procenjenih dva triliona galaksija – broj toliko ogroman da prkosi shvatanju. Ono što ovo čini još izvanrednijim, po Koksovom mišljenju, jeste to što je čovečanstvo tek nedavno čovečanstvo došlo do ovog razumevanja.

Pre samo jednog veka, naučnici su još uvek raspravljali o tome da li je naša galaksija jedina. U rasponu od 100 godina, ne samo da smo potvrdili postojanje bezbroj drugih galaksija, već smo i izmerili starost samog univerzuma, približno 13,8 milijardi godina. Za Koksa, pravo čudo ne leži samo u brojevima, već u činjenici da smo ih uopšte uspeli otkriti.