Jupiter nije onoliko velik koliko smo mislili, moraju udžbenici da se menjaju

Istraživači su koristili radio-podatke sa svemirske letelice Džuno kako bi precizirali merenja najveće planete Sunčevog sistema. Iako su razlike u odnosu na ranija merenja male, one poboljšavaju modele unutrašnje građe Jupitera i drugih sličnih gasovitih džinova izvan Sunčevog sistema, objavljeno je u časopisu Nature Astronomy.

„Udžbenike ćemo morati da ažuriramo. Veličina Jupitera se, naravno, nije promenila, ali način na koji je merimo jeste“, rekao je u saopštenju koautor studije Johai Kaspi, planetarni naučnik sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu.

Do sada su se naučnici u razumevanju veličine i oblika Jupitera oslanjali na šest merenja koja su obavile misije Vojadžer 1 i 2, kao i Pionir 10 i 11. Ta merenja, koja su kasnije usvojena kao standard, izvedena su pre oko 50 godina pomoću radio-zraka.

Međutim, misija Džuno, koja od dolaska do Jupitera 2016. godine prikuplja podatke o planeti i njenim mesecima, sakupila je znatno više radio-podataka u poslednje dve godine. Zahvaljujući tim dodatnim podacima, istraživači su sada precizirali merenja Jupiterove veličine sa tačnošću od oko 400 metara u svakom pravcu.

„Samo poznavanjem udaljenosti do Jupitera i posmatranjem kako se okreće moguće je odrediti njegovu veličinu i oblik. Ali za zaista precizna merenja potrebne su sofisticiranije metode“, istakao je Kaspi.

Savijanje svetlosti

U novoj studiji naučnici su pratili kako se radio-signali koje Džuno šalje ka Zemlji savijaju dok prolaze kroz Jupiterovu atmosferu, pre nego što se potpuno izgube kada planeta u potpunosti blokira signal. Ta merenja omogućila su timu da uzme u obzir Jupiterove vetrove, koji blago menjaju oblik ove gasovite planete. Zatim su te informacije iskoristili za precizne proračune oblika i veličine planete.

Na osnovu novih podataka tim je izračunao da je poluprečnik planete 66.842 kilometara, što je 12 kilometara manje u odnosu na prethodna merenja. Novodobijeni poluprečnik na ekvatoru iznosi 71.488 kilometara, četiri manje nego što se ranije smatralo.

„Ovih nekoliko kilometara je važno. Čak i malo pomeranje poluprečnika omogućava da se naši modeli unutrašnjosti Jupitera mnogo bolje uklope i sa gravitacionim podacima i sa merenjima atmosfere“, naveo je u saopštenju koautor studije Eli Galanti, stručnjak za gasovite džinove sa Vajcmanovog instituta za nauku.

Ažurirana merenja unaprediće naše razumevanje Jupiterove unutrašnje građe, ali će pomoći i naučnicima da tumače podatke o gasovitim džinovima izvan Sunčevog sistema, naveli su istraživači u studiji.

„Ovo istraživanje nam pomaže da razumemo kako planete nastaju i evoluiraju“, rekao je Kaspi u saopštenju. „Jupiter je verovatno bio prva planeta koja se formirala u Sunčevom sistemu, i proučavanjem onoga što se dešava u njegovoj unutrašnjosti, približavamo se razumevanju kako su Sunčev sistem i planete poput naše nastali.“