„Nisam otišao u Ameriku kao pečalbar, već zbog potrage za znanjem“: 170 godina rođenja Mihajla Pupina

Na današnji dan pre 170 godina rođen je Mihajlo Pupin, srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pre sto godina dobio je i Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka".

Prvi cilj nauke jeste da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode, a to, prema Mihajlu Pupinu daje uvid u večitu istinu. A istina je ono što nas čini slobodnim. Pisao je o susretu nauke i vere govoreći da nema ničega ako se ne posmatra zvezdano nebo.

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, u selu Idvor. Po odlasku u Ameriku, promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin, čime je naglasio svoje poreklo.

Imao je 25 godina kada je upisao Kolumbija koledž a u džepu svega pet centi. Kasnije je napisao da za mladog čoveka uopšte nije nesreća da bude bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.

On je snage imao da prvih godina radi kao fizički radnik i paralelno uči engleski, grčki i latinski jezik. Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student.

Sa diplomom prvog akademskog stepena Mihajlo Pupin odlazi na Kembridž, a potom je na Univerzitetu u Berlinu odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Na Kolumbiji je bio profesor četiri decenije.

„Nisam ja došao u Ameriku kao pečalbar da zaradim pare. Ja sam krenuo u potragu za znanjem i znanje mi je donelo imanje, a ne obrnuto”, govorio je naučnik.

Ceo imetak, a bio je milijarder, stavio je pod hipoteku da bi obezbedio sredstva za Srbiju u Prvom svetskom ratu. Njegovim novcem finansiran je proboj Solunskog fronta.

Počasni doktor 18 univerziteta

Osnivao je fondacije u Srbiji, koje su pružale pomoć u školovanju i obrazovanju mladih, mnogobrojne zadužbine i udruženja. Pored 34 patenta objavio je više desetina naučnih rasprava i autobiografiju za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Nedavno je u Njujorku, na Univerzitetu Kolumbija, i obeležen vek od Pulicerove nagrade za Pupina.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.

O životu i delima Mihajla Pupina za RTS je govorio profesor Petar Kočović, čovek koji je celog života sledio put svog dalekog pretka.

„I dan danas, iskopavamo iz arhiva američkih a i uovde u Srbiji postoji dosta dobra arhiva o Mihajlu Pupinu, naročito o dve aktivnosti – vezano za društvo privrednika i fondaciju Pijade Pupin“, rekao je prof. Kočović, koji je održao i drži brojna predavanja o liku i delu Mihajla Pupina.