Novi lek produžava život – za sada samo životinjama

Laboratorijski miševi koji su dobijali lek nazvani su „bake supermodeli“ zbog njihovog mladalačkog izgleda.

Bili su zdraviji, jači i razvili su manje karcinoma od svojih vršnjaka koji nisu uzimali lek.

Lek se već testira na ljudima, ali da li bi imao isti efekat protiv starenja nije poznato.

Potraga za dužim životom protkana je kroz ljudsku istoriju.

Međutim, naučnici odavno znaju da je proces starenja neujednačen – laboratorijske životinje, na primer, žive duže ako im se značajn smanji količina hrane koju jedu.

Sada polje istraživanja starenja cveta dok istraživači pokušavaju da otkriju – i manipulišu – molekularnim procesima starenja.

Tim iz MRC Laboratorije za medicinske nauke, Kraljevskog koledža London i Djuk-NUS medicinske škole u Singapuru istraživao je protein nazvan interleukin-11.

Njegov nivo se povećava u ljudskom telu kako starimo, doprinosi većem nivou upalnih procesa, a istraživači kažu da je okidač za nekoliko bioloških prekidača koji kontrolišu tempo starenja.

Duži, zdraviji život

Istraživači su izveli dva eksperimenta.

– Najpre su genetski modifikovali miševe tako da nisu bili u stanju da interleukin-11.

– Zatim su sačekali dok ovi miševi ne navrše 75 nedelja (otprilike ekvivalentno osobi od 55 godina), i onda im je redovno davan lek za odstranjivanje interleukina-11 iz njihovih tela.

Rezultati, objavljeni u časopisu Nejčer, pokazali su da je životni vek produžen za 20-25 odsto u zavisnosti od eksperimenta i pola miševa.

Stari laboratorijski miševi često umiru od raka, međutim, miševi kojima nedostaje interleukin-11 imali bili su mnogo zdraviji. Takođe, pokazali su poboljšanu funkciju mišića, bili su mršaviji, imali su zdravije krzno i postigli su bolji rezultat po mnogim merilima vitalnosti.

Na pitanje novinara Bi-Bi-Sija, da li su rezultati možda previše dobri da bi im se verovalo, profesora Stjuart Kuk kaže:

„Trudim se da se ne uzbuđujem previše, iz razloga koji navodite, da li je previše dobro da bi bilo istinito? Ima tu mnogo zamki, pa pokušavam da se držim činjenica, a one su prilično jake.“

Dodaje da „je ubeđen“ da bi lek trebalo isprobati i na ljudima, i da bi njegov uticaj „bio vrlo efikasan“ i da bi bio spreman da ga sam koristi.

Ali šta je problem sa ljudima?

Velika pitanja bez odgovora su da li se isti efekat može postići kod ljudi i da li bi bilo koji neželjeni efekat bio podnošljiv.

Interleukin-11 ima ulogu u ljudskom telu tokom ranog razvoja.

Ljudi se, veoma retko, rađaju nesposobni da ga proizvedu. Nedostatak menja način na koji se kosti lobanje spajaju, utiče na zglobove, koji bi morali operativno da se ispravljaju, a utiče i na izrastanje zuba. Takođe ima ulogu u stvaranju ožiljaka.

Istraživači smatraju da kasnije u životu interleukin-11 igra lošu ulogu u pokretanju procesa starenja.

Lek, proizvedeno antitelo koje napada interleukin-11, testira se na pacijentima sa fibrozom pluća kod koje se pojavljuju ožiljci na plućima, što otežava disanje.

Profesor Kuk naglašava da ispitivanja nisu završena, ali podaci ukazuju da je lek bezbedan za uzimanje.

Ovo je samo jedan od poslednjih među brojnim pokušajima „lečenja" starenja medikamentima. Lek za dijabetes tipa dva, metformin i rapamicin, koji se uzimaju da bi se sprečilo odbacivanje transplantiranih organa, aktivno se istražuju u pogledu njihovih kvaliteta protiv starenja.

Profesor Kuk smatra da će ljudima sigurno biti lakše da uzimaju lek, nego da smanje unos hrane.

„Da li biste želeli da od 40. godine živite polugladni, da imate potpuno neprijatan život, a da na kraju živite pet godina duže? Ja ne bih", kaže profesor.

Profesorka Anisa Viđaja, sa Medicinskog fakulteta Djuk-NUS, navodi: „Iako je naš rad obavljen na miševima, nadamo se da će ovi nalazi biti veoma relevantni za ljudsko zdravlje, s obzirom na to da smo videli slične efekte u studijama obavljenim na ljudskim ćelijama i tkivima.“

„Ovo istraživanje je važan korak ka boljem razumevanju starenja i mi smo pokazali, na miševima, terapiju koja bi potencijalno mogla produžiti zdravo starenje.“

Ilari Belantuono, profesor mišićno-skeletnog starenja na Univerzitetu u Šefildu, navodi da dobijeni podaci u ovoj studiji deluju solidno. „Ovo je još jedna potencijalna terapija koja cilja na mehanizam starenja.“

Međutim, profesor napominje da i dalje postoje problemi, uključujući nedostatak dokaza na pacijentima, kao i cena pravljenja ovih lekova. „Nezamislivo je lečiti svakog pedesetogodišnjaka do kraja života.“