Zapis o Isusovom detinjstvu dešifrovan iz zaboravljenog drevnog papirusa

Decenijama je nespretno napisan dokument stajao neprimećen u univerzitetskoj biblioteci u Nemačkoj, za koji se verovalo da nije ništa drugo do veoma stara, svakodnevna beleška, poput privatnog pisma ili lista namirnica.

Više od milenijum i po nakon što je napisan, istraživači veruju da je ovaj fragment najstarija sačuvana pisana kopija jevanđelja sa detaljima o Isusovom detinjstvu.

Lajoš Berkeš sa Univerziteta Humbolt u Berlinu i Gabrijel Noki Mačedo sa Univerziteta u Liježu, dva stručnjaka za stare rukopise, datiraju ga u 4. ili 5. vek, navodi se u saopštenju za javnost.

Oni su dešifrovali taj fragment i identifikovali ga kao odlomak iz apokrifnog Tominog jevanđelja o Isusovom detinjstvu, za koji se veruje da je prvobitno napisano u 2. veku nove ere. To ga čini najstarijom sačuvanom kopijom tog konkretnog jevanđelja.

Fragment je „od izuzetnog interesa za istraživanje“, naglašava prof. Berkeš, napominjući da nudi „nove uvide u prenos teksta“. Noki Mačedo dodaje da ovo potvrđuje pretpostavke naučnika da je Tomino jevanđelje prvobitno napisano na grčkom.

Nakon što su istraživači primetili reč „Isus“ u dokumentu, dekodirali su ga „slovo po slovo i brzo shvatili da to ne može biti svakodnevni dokument“, rekao je Berkeš. Ključni pojmovi, uključujući „kukurikanje“ i „grana“, omogućili su im da ga uporede sa drugim ranohrišćanskim tekstovima i identifikuju ga kao ranu kopiju Jevanđelja po Tomi.

Nespretno napisani tekstovi dugo su smatrani znakom da je u pitanju beznačajan dokument, ali sada istraživači veruju da je nastao kao vežba u školi ili manastiru.

Biblijski apokrifi, od grčkog apokriphos, ili „skriveni“, su priče koje nisu dospele u Bibliju, ali su bile naširoko čitane u antici i srednjem veku, navodi se u saopštenju. Iako se hrišćanske sekte ne slažu oko statusa i obima apokrifa, one su dugo proučavane, dajući kontekst za razumevanje pozadine Novog zaveta, prema Centru za hrišćansku apologetiku, stipendije i obrazovanje u Australiji.

Profesor Mihael Celman-Roher, stručnjak za stare rukopise sa Univerziteta Mekvajer u Sidneju koji proučava drevnu religiju i magiju, nazvao je dekodiranje fragmenta „uzbudljivim otkrićem“.

„Ovde imamo još jednog svedoka o raznolikosti hrišćanskog spisa pre nastanka utvrđenog kanona“, navodi profesor, napominjući da on takođe nudi „detaljan pogled na oblik u kojem je jedan takav nekanonski tekst kopiran i čitan u doba kasne antike“.

Da li je dokument autentičan, dodaje prof. Celman-Roher, „teško je reći kada se suočimo sa fragmentarnim tekstovima poput papirusa“, ali je predloženu identifikaciju nazvao „veoma verovatnom“.

On primećuje da, iako se o Isusovom rođenju već govori u kanonskim jevanđeljima, ovo je „najraniji rukopisni zapis koji detaljno svedoči o Isusovom detinjstvu“.

Veruje se da je na fragmentu deo priče u kojoj se petogodišnji Isus igra pored potoka i oblikuje vrapca od gline koju je iskopao iz mulja. Kada ga Josif grdi i pita zašto to radi u subotu, na dan odmora, Isus pljesne rukama i figure ožive.

Celman-Roher navodi da razigranost epizode, tvrdnja da je Isus stvorio život od nežive supstance i prikazana „priroda odnosa između Isusa i Josifa“ značajno osvetljava sliku Isusovog detinjstva koju dobijamo iz kanonskih jevanđelja“.