U Vinči su nastali prvi neolitski gradovi sa enegretski održivim eko kućama na sprat

Baš nadomak Beograda, nastalo je prvo moderno doba i to 2.500 godina pre izgradnje piramida u Egiptu.

Arhitektura vinčanskih kuća otkriva mnoge značajne detalje za čitanje vinčanske kulture i kulture življenja u neolitu.

„Do sada znamo već mnogo o veoma razvijenim kućama, načinu arhitektonskog promišljanja prostora i veoma detaljnom pristupu izgradnje sa neverovatnom pažnjom ka detaljima, uključujući tu stvari koje se uvezuju u arhitekturu poput rituala ili tehnoloških stvari povezanih sa arhitektonskim elementima, gde ponekad imamo razboje za tkanje niti i tekstila koji su zapravo izgrađeni kao deo te kuće“, navodi dr Miroslav Kočić, izvršni menadžer projekta „Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči“.

Energetski održive eko kuće potiču još iz neolitske Vinče

Energetski efikasni podovi i zidovi od pletera i lepa koji stvaraju izuzetnu izolaciju uz upotrebu obnovljivih prirodnih materijala – rečne gline, slame, sena, trske i drveta – samo su neke od njihovih karakteristika.

Kombinacijom materijala, oblika peći i pregradnih zidova, dobijen je izgled kuća koje oduševljavaju arheologe i javnost više od jednog veka.

Prostor oko peći bio je najdinamičnije mesto u neolitskim kućama gde se okupljala porodica i gde su se obavljale različite aktivnosti, što upućuje na novi koncept doma i organizaciju prostora oko grejnog tela.

Vinčanske peći posebno su značajne za rekonstrukciju života, načina pripremanja hrane, ali i sistema grejanja kuća u zimskim danima. U kontekstima peći po pravilu se nalaze posuđe, žrvnjevi, ugljenisano zrnevlje i drvo za loženje.

„Međutim, daljim istraživanjima sitnih stvari možemo videti kako se ta arhitektura koristi svakodnevno i sa nekim od novih istraživanja iz Pomoravlja saznajemo da su te kuće zapravo često imale i drugi sprat. Na dosta kuća u Šumadiji je nađeno više termalnih instalacija, više velikih peći na jednom prostoru, koji nije toliko veliki da bi opravdao upotrebu četiri velike peći“, napominje arheolog.

„Zapravo, sada vidimo da je to možda bio mnogo kompleksniji način upotrebe tih kuća, gde na donjem spratu imamo neku specijalizaciju, neku zanatsku proizvodnju, dok imamo život na gornjem spratu te kuće. I onda to počnemo da množimo na stotine tih kuća u naselju koje su u istoj upotrebi“, objašnjava dr Kočić.

Svakodnevni život Vinčanaca

Na taj način se dolazi do najznačajnije, duhovne sfere istraživanja – kako su Vinčanci organizovali svoj svakodnevni život.

„Ukoliko živite na metar udaljenosti od komšije, kultura življenja da bi rešila konflikte, koji neminovno nastaju suživotom u dugačkom vremenskom periodu, moraju biti razvijeni ti mehanizmi tako da svaki dan aktivnosti te populacije tka to društveno sukno koje zapravo omogućava da ta kultura postoji više od hiljadu godina.“

„Vidimo da je taj javni život kroz arhitekturu privatnog života neverovatno razvijen i da tu možemo tražiti inspiraciju za današnje događaje i sutrašnji suživot svih nas kada u vinčanskoj kulturi u tako zbijenim prostorima ljudi žive više od hiljadu godina, stvaraju i kreiraju inovacije“, smatra arheolog dr Miroslav Kočić.

Svakodnevni život Vinčanaca prepoznaje se u strukturi i uočljivoj organizaciji prostora doma, domaćinstva i čitavih naselja. Mnogi detalji jasno ukazuju na postojanje komunalne svesti kakvu danas poznajemo i kolektivni pristup dnevnim rutinama.

Kako kuće nisu imale okućnicu, mnoge aktivnosti odvijale su se javno, na ulici, ili u uskim senovitim prostorima između kuća.

Tokom prva tri veka života, osnovano je više stotina naselja, a za sve vreme trajanja vinčanske kulture možda i više od hiljadu.