Kožara, šumatovka, bob... Zašto treba čuvati agrarno nasleđe

Doktorka bioloških nauka Ivana Radović osnovala je „Banku semena starih sorti voća i povrća". Ekološki pokret „Okvir života“ organizuje u Botaničkoj bašti u Beogradu izložbu Stare sorte Srbije i dan razmene semena. U nedelju, petog oktobra, na izložbi, koja se organizuje po drugi put, posetioci će moći da vide naše autohtone sorte, odnosno o stare sorte koje su jako dugo na ovom podneblju prisutne.

„Ono što je lepota ovih izložbi svake godine je drugačija, tako da su drugačiji eksponati. Ova godina je definitivno godina jabuke, kruška nije tako dobro rodila, tako da će biti negde oko 90 sorti jabuke, biće raznih semena autohtonih sorti povrća i žitarica i naravno, ljudi će moći sve to da vide uživo što je retka prilika – toliko mnogo sorti na jednom mestu”, rekla je Ivana Radović iz Ekološkog pokreta „Okvir života”.

Radovićeva je predstavila i neke od starih sorti jabuka: „Postoji više tipova kožare, ona je dobila naziv od kožaste prevlake koja se nalazi na površini ploda. Tu su i sitne šumatovke, to je jedna od najotpornijih sorti i jako je popularna u organskoj proizvodnji. Čuvena budimka je dobila naziv po geografskoj odrednici, pretpostavci porekla, i jedna je od najrasprostranjenijih sorti u Srbiji.”

„Tu nam naravno vranjska dunja. Koristi se kao oprašivač za leskovačku dunju. Inače, neprevaziđena je za pravljenje seckanog slatkog od dunja”, dodala je gošća Jutarnjeg programa.

Govoreći o vrstama paprike, navela je svrljišku papriku i paprike za sušenje iz Leskovca, Niša i Vranja koje imaju tanko meso, pogodno za sušenje i punjenje. Navela je i da su posebno zanimljive mahunarke, i pomalo zaboravljeni bob.

Kao važne domaće vrste pšenice, Radovićeva je izdvojila rumsku crvenku i velju, naše autohtone stare sorte koje su se gajile uglavnom krajem 19. i početkom 20. veka.

„U ekstenzivnoj proizvodnji, u brdsko-planinskim predelima, ima jako mnogo starih stabala i ovi plodovi su upravo najviše odatle. Tako da ja mislim da mi imamo ogroman diverzitet. Balkan je jedan rezervoar gena starih sorti, tako da mislim da je to naš veliki potencijal, ali moramo hitno učiniti nešto da ih sačuvamo, jer su to stara stabla koja su na izumiranju sada trenutno”, upozorila je Radovićeva, i nazvala stare vrste voća i povrća – posebnim agrarnim nasleđem.

Tomica Mišljenović iz Botaničke bašte Jevremovac, rekao je da je i ranija izložba o autohtonim vrstama „sjajno iskustvo“: „Interesovanje je bilo jako veliko i mi se uvek potrudimo da tog dana kada se organizuje ova razmena semena i izložba starih sorti, ulaz u Botaničku baštu bude besplatan. Mi smo sa ekološkim okvirom Okvir života potpisali ugovor o saradnji, i formirali jednu lepu novu parcelu u Botaničkoj bašti, gde smo već sada posadili preko 10 sadnica različitih sorti starog voća. Ove godine nas očekuje nastavak sadnje a postavili smo i edukativne table“.

Ove godine organizuje se i takmičenje srednjoškolskih postera, odnosno timova iz srednjih poljoprivrednih škola. Za stare sorte su zainteresovani i hobisti ali i proizvođači.

Mišljenović dodaje da je Botanička bašta, gde se trude da promovišu biološku raznovrsnost, uvek otvorena za tribine i diskusije na temu očuvanja starih biljnih vrsta i dodao da je nedavno u Jevremovcu otvoren prostor za oprašivače, kao i da je održana edukativna radionica o očuvanju prirode, uz sve veći broj edukativnih tabli.