Lokalitet Vinča kao polazna tačka i budući svetski naučni park za izučavanje neolita

Zaustavljeno je višegodišnje klizanje u Dunav istorijskog nasleđa starog 7.500 godina. To je eponimni lokalitet jedne blistave civilizacije koja se razvijala između 5300. i 4600. godine pre nove ere na prostoru ne samo Srbije, već celog Balkana i Centralne Evrope.

„Ono što je najvažnije i što očekujemo do kraja godine, to je uređenje priobalja. Dakle, pravimo pešačku biciklističku stazu uz Dunav, sređujemo Bolečicu, gradimo kanalizaciono drenažni kolektor kako bi se tu dugoročno rešio problem lokalnog stanovništva. Mi razvijamo Vinču kao turističko-naučno-kulturnu destinaciju Evrope pa i sveta. Ulazimo u izgradnju centra za posetioce, izgradnju naučno istraživačkog centra, pravimo arheološki park na otvorenom”, ispričala je Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade za kreativnu industriju i nauku.

Lokalitet „Belo brdo" se istražuje već preko sto godina. Rekonstrukcija znači otvaranje novih arheoloških istraživanja iako su dosadašnja u potpunosti promenila poznavanje neolita na evropskom nivou.

Naši arheolozi su globalno postavili značajne teme Vinčanske civilizacije i uspostavili saradnju sa univerzitetima celog sveta.

„Vinča postaje jedan ulazni podatak, ulazna tačka za sve neolitske lokalitete na prostorima Srbije, i omogućuje nam mnogo lakše apliciranje i za fondove i za istraživanja. Sada, arheološki lokaliteti će dobiti jedan nov život u kome lokalna populacija u svom kulturnom nasleđu može videti i nova radna mesta u ugostiteljskom sektoru u trgovačkom sektoru, kao i naravno turizmu. Mi smo od početka u kontaktu sa institucijama kao što je Unesko, Evropa Nostra, na saradnji, jednostavno na konsultacijama oko celog ovog projekta što je neverovatno bitno za celu struku”, izjavio je dr Miroslav Kočić, arheolog.

U toku je i inicijativa da arheološko nalazište Vinča bude uvršteno na listu Uneskove kulturne baštine.