U krznu lenjivca možda postoje antibiotici koji ubijaju „superbakterije“

Istraživanje je pokazalo da je krzno lenjivca domaćin brojnim zajednicama insekata, algi, gljivica i bakterija, pored ostalih mikroba, od kojih neki mogu da predstavljaju rizik od bolesti.

Ipak, kažu stručnjaci, čini se da su poznati spori sisari iznenađujuće otporni na infekcije.

„Ako pogledate krzno lenjivca, vidite kretanje: vidite moljce, vidite različite vrste insekata. Veoma gusto naseljeno stanište“, rekao je za AFP Maks Čavaria, istraživač sa Univerziteta u Kostariki, prenosi Fizis.

„Očigledno kada postoji koegzistencija različitih vrsta organizama, sigurno postoje i sistemi koji ih kontrolišu“, napominje mikrobiolog.

Čavaria i njegov tim uzeli su uzorke krzna od kostarikanskih dvoprstih i troprstih lenjivca kako bi ispitali šta bi taj sistem kontrole mogao biti.

Otkrili su postojanje bakterija koje proizvode antibiotike koji „omogućavaju kontrolu proliferacije potencijalno patogenih bakterija... ili inhibiraju druge konkurente“, kao što su gljivice, prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Microbiology.

Lenjivci nikada nemaju infekcije

Lenjivac je nacionalni simbol Kostarike i glavna turistička atrakcija u ovoj državi Centralne Amerike.

Populacija dvoprste (Choloepus Hoffmanni) i troprste (Bradipus variegatus) vrste lenjivca je u značajnom padu i nalaze se na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode.

Žive u krošnjama drveća u džungli na obali Kariba, gde je klima topla i vlažna.

Amerikanka Džudi Ejvi vodi utočište na obodu džungle u kome se brine o lenjivcima povređenim u kontaktu sa ljudima ili drugim životinjama. Ona leči i rehabilituje ova simpatična stvorenja sa namerom da ih vrati u divljinu.

„Nikada nismo primili lenjivca koji je bio bolestan, koji ima neku infekciju ili sličan zdravstveni problem“, rekla je ona za AFP.

Imali smo lenjivca koji se povredio na dalekovodu i cela ruka mu je bila skroz uništena, ali nije bilo infekcije. Mislim da smo za 30 godina, koliko imamo ovo utočište, videli samo pet životinja koje su došle sa inficiranom povredom. To nam govori da se nešto dešava u njihovom telesnom ekosistemu.“

Ejvi, koja je osnovala utočište sa svojim pokojnim mužem iz Kostarike, Luisom Arojom, nikada nije ni čula za lenjivce u svojoj rodnoj Aljasci. Od kada je 1992. prihvatila prvog lenjivca, koga je nazvala Buttercup (Lutak), brinula je o oko hiljadu njegovih srodnika.

Inspiracija Flemingovo otkriće penicilina

Mikrobiolog Maks Čavaria uzeo je uzorke sa krzna lenjivca smeštenih u utočištu i analizirao ih u laboratoriji. Istraživanje je započeo još 2020. godine i već je odredio 20 mikroorganizama kao potencijalne „kandidate“ koji treba tek da budu imenovani.

Ipak, naveo je da je pred njim dug put utvrđivanja da li bi ova jedinjenja mogla biti korisna i za ljude.

„Pre nego što razmišljate o primeni u lečenju ljudi, važno je najpre razumeti o kojoj vrsti molekula je reč", napominje Čavaria.

Primer za njegovo istraživanje je penicilin, koji je 1928. otkrio britanski naučnik Aleksandar Fleming, koji je ustanovio da kontaminacija laboratorijske kulture gljivicom ubija bakteriju koja izaziva bolest.

Njegovo otkriće prvog ubice bakterija ili antibiotika na svetu donelo mu je Nobelovu nagradu za medicinu 1945. Međutim, otpornost mikroba na antibiotike je sve veći problem, što znači da neki lekovi više ne uspevaju da se izbore sa infekcijama.

Antimikrobna rezistencija je prirodan fenomen, ali prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika kod ljudi, životinja i biljaka pogoršala je problem. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi do 2050. otpornost na antibiotike mogla da bude uzrok 10 miliona smrti godišnje.

„Projekti poput našeg mogu doprineti pronalaženju novih supstanci koji se, na srednji ili duži rok, mogu koristiti u ovoj borbi protiv rezistencije na antibiotike“, smatra Čavaria.