Njegove ideje kao da su dolazile iz budućnosti - srećan 571. rođendan Leonardu da Vinčiju!

Genije, enigmatička i misteriozna, harizmatična figura navodila je naučnike da stalno tragaju za nečim novim što krije Leonardova istorija.

Petnaest stvari koje možda niste znali o italijanskom geniju

1) Visok i lep - Svi znaju da je Leonardo bio genije, ali istraživači tvrde i da je bio izuzetno lep čovek atletske građe. Visok 173 centimetra, za tadašnje vreme se smatrao vrlo visokim, imao je dugu kosu koja mu je padala na ramena a brada mu se spuštala sve do grudi. Nosio je neobičnu odeću, kratku tuniku živahnih boja, dok su zreli muškarci u to vreme nosili dugačke tunike koje bi im davale ozbiljan izgled. Taj izgled se može videti i na statui posvećenoj Leonardu ispred Galerije delji Ufici kao i onoj ispred Milanske skale.

2) Šaljivdžija - Biografi opisuju Leonarda kao čoveka velike harizme, ljubaznog i darežljivog koga su svi voleli. Po Gorđu Vasariju bio je vrlo drag, odličan sagovornik koji je fascinirao Ludoviko il Moro svojom inteligencijom. Leonardo je pisao o ljudima koji se ponašaju nadmeno bez ikakvog konkretnog razloga opisujući beneficije koje je moguće imati samo zahvaljujući samospoznaji, skromnosti i stalnom trudu i radu. Bio je čovek koji je voleo da priča šale ali i da začikava prisutne na razne načine. Kada su ga jednom prilikom pitali kako to da su mu deca ružna a njegova dela su tako lepa on je odgovorio da je dela stvarao danju dok je decu pravio po mraku.

3) Kratke tunike - Volter Ajzakson, koji je autor Da Vinčijeve biografije, objasnio je u jednom intervjuu za Nešenl džiografik, da je Leonardo bio gej, da je pisao levom rukom, ali i da je Firenca u to doba bila vrlo tolerantno mesto, te njegova kratka tunika ružičaste i ljubičaste boje nije izazivala veliko negodovanje. Dodao je i da je bio vrlo popularan sa velikim brojem prijatelja, kako u Firenci tako i u Milanu, među kojima su bili matematičari, arhitekte, dramaturzi, inženjeri i pesnici.

4) Vegetarijanac - Leonardo je jako voleo životinje. Đorđo Vazari piše da je jednom u Firenci prošao ispred kaveza za pticama za prodaju i da ih je sve kupio i oslobodio, kao i da je to često činio. Pritom je bio i vegetarijanac. Izjavio je da će doći vreme kada će ubistvo životinja biti jednako ubistvu ljudi.

5) Srce kao pumpa -  U Leonardovo vreme se verovalo da ljudsko srce služi samo da zagreje krv a Leonardo je otkrio da ono pumpa krv. Iz tog razloga se neke anatomske strukture srca nazivaju po njemu „Leonardova lučna trabekula" i „moderatorski paket Leonarda da Vinčija"

6) Dendroklimatolog - Da Vinči je bio prvi koji je shvatio da se po prstenovima na deblu drveta može izračunati koliko ono ima godina i da je moguće dobiti informacije o sušama u prošlosti. Moglo bi se reći da je otac dendroklimatologije koja je zvanično nastala nekoliko vekova kasnije.

7) Pasta kod kuće - U Atlantskom kodu je moguće videti čoveka koji visi na jednoj vrsti padobrana koji ima formu piramide a on precizira da je po njemu moguće, zahvaljujući tom instrumentu skočiti sa bilo koje visine spuštajući se na siguran način. U istom kodu postoji i aparat za pravljenje paste kod kuće, koji on opisuje kao mašinu za pravljenje jestivog kanapa tj. paste.

8) Lutanje zloglasnim delovima gradova - Ne bi li naslikao posebno neobična lica na svojim slikama, priča se da je kružio po najgorim delovima gradova u kojima su se kretale lutalice i kriminalci i kada bi video lice koje bi mu bilo zanimljivo - znao da je provodi čitave dane crtajući njegovo lice. Da bi naslikao Tajnu večeru priča se da je godinu dana obilazio zloglasne delove Milana u potrazi za likovima.

9) Đokondin put - I mada mnogi misle da je Mona Liza oduzeta od strane Napoleonovih vojnika i odneta u Francusku, zapravo je sam Leonardo odneo ne bi li je prodao kralju Frančesku Prvom za 4.000 zlatnika (što je tada bila suma dve godišnje Leonardove plate). Đokonda je bila ukradena 1911. godine od strane italijana Vinćenca Peruđe koji ju je uzeo iz Luvra i odneo u Italiju, pa je uhapšen dve godine kasnije kada je pokušao da je proda na crnom tržištu u Firenci. Vraćena je u Luvr gde je svake godine poseti milioni ljudi.

10) Guščje pero -  Da Vinči je pisao sa desne na levu stranu i koristio je anagrame kako bi otežao čitaocima da shvate šta je napisao. Mnogi su to protumačili kao njegovu želju da sakrije i učini teškim za dešifrovanje ono što je izumeo. Taj njegov način pisanja se naziva spekularnim pisanjem a često je počinjao pisanje od poslednje ka prvoj strani. Leonardo je znao da koristi normalan rukopis ali otežano, i samo onda kada je na to bio primoran. Inače su drugi pisali njegove prezentacije. Koristio je i pero od guske koje je sam napravio.

11) „Iseckan san" - Imao je polifazični san. To znači da se odmarao po dvadesetak minuta na svaka četiri sata, ukupno spavajući dva sata dok je preostala 22 sata koristio da bi što više radio. Kažu da su na isti način spavali i Edison, Nikola Tesla i Napoleon. Polifazičan san je tipičan za novorođenčad dok se u toku odrastanja prelazi na biofazičan san.

12) Istina o majci -  Leonardova mama Katerina nije bila Italijanka. U Italiji sluškinja ali poreklom princeza Čerkeza, bila je ćerka princa Jakoba. Tako da Leonardo nije 100 odsto Italijan kako to neki smatraju.

13) Strabizam - Leonardo je patio od strabizma i mnogi misle da njegov fantastičan umetnički talenat deo zasluge duguje upravo poteškoći sa vidom. Neurolog iz Siti juniverziti iz Londona, Kristofer Tajler tvrdi da je zbog strabizma bio pažljiviji i spretniji u tome da vidi sve detalje, nijanse kako u svojim pejzažima, tako i u likovima i stvarima. U toku studija analizirali su dela poput Mona Lize, Vitruvijanskog čoveka i Salvatora Mundija koja su im potvrdila tu tezu. Mnogi portreti takođe izgledaju kao Leonardo što je za naučnika potvrda da je patio od ovog poremećaja.

14) Božanske proporcije - Čuveni Vitruvijanski čovek, simbol renesansne umetnosti, krije tajnu koja vekovima nije odgonetnuta. Prema Robertu Konkasu, istoričaru umetnosti i bivšem direktoru nacionalnog muzeja u Kaljariju, Leonardo da Vinči je iskoristio algoritam božanskih proporcija ne bi li napravio to remek-delo. Radi se o drevnoj aritmetici i geometriji koju koriste radionice za stvaranje umetničkih dela, a u skladu sa parametrima crkve.

15) Samonoseći most - I nakon pet vekova Leonardo da Vinči i dalje iznenađuje jer je anticipirao vreme. Jedno od njegovih najinteresantnijih otkrića jeste samonoseći most. Pre nekoliko godina, istraživači sa MIT-a (Institut za tehnologiju u Masačusetsu) reprodukovali su njegov rad u tri-de model, pokazujući kako je to delo moglo da predstavlja arhitektonsku revoluciju, da je ikada došlo do njegove realizacije. Taj most je naručio sultan Osmanskog carstva Bajazit Treći i trebalo je da poveže Konstantinopolj sa obližnjim gradom Galata. Da je izgrađen bio bi to najduži most na svetu sa 218 metara. U to vreme zidani mostovi su bili deset puta kraći i sačinjeni od brojnih lukova.

Most dužine veće od 200 metara zahtevao bi oko deset raspona dok bi Leonardov zahtevao samo jedan. Prema onome što su otkrili istraživači MIT-a, most je trebalo da bude napravljen od kamena, i održao bi se samo zahvaljujući gravitaciji, bez maltera i šipki, poput rimskih mostova. Konstrukcija bi bila stabilna i otporna na zemljotrese.