Filozofska olimpijada

Takmičenje se održava pod pokroviteljstvom Međunarodne asocijacije filozofskih društava. Tokom vremena broj zemalja-učesnica se povećavao, tako da danas na Filozofskoj olimpijadi učestvuje 40 zemalja iz celog sveta. Među njima je i Srbija. Za predstojeću manifestaciju, koja će se održati u Lisabonu od 26. do 29. maja, pripreme u našoj zemlji su uveliko u toku. Uskoro će biti izabran i naš predstavnik.

Filozofsku olimpijadu u Srbiji – koja od 2014. nosi naziv Srpska olimpijada filozofije (SOFija) – i ove godine organizuje Požarevačka gimnazija, uz podršku Srpskog filozofskog društva, te tim povodom razgovaramo sa profesorom filozofije iz Požarevačke gimnazije Robertom Stojilovićem.

Koliko dugo naša zemlja učestvuje na ovom takmičenju i šta to znači za naše đake?

– Na Filozofskoj olimpijadi Srbija učestvuje od 2007. godine, a od 2011. do danas Filozofska olimpijada se, kao republičko takmičenje, održava u Požarevačkoj gimnaziji zahvaljujući angažmanu profesora Miloša Jeremića, koji u njoj radi.

Za đake je značajno najpre to što mogu ispitati svoje trenutne mogućnosti u pogledu ispoljavanja samostalnog mišljenja, a značajno je i upoznavati i razvijati veštinu odbrane sopstvenih stavova ili dobru argumentaciju. Razmena iskustva sa drugim učenicima tokom takmičenja svakako je značajna za sticanje i širenje novih pogleda na svet i život. Takmičenje je, u tom smislu, najbolje shvatiti kao povod za sve navedeno.

Kako izgleda takmičenje i u kojim se oblastima đaci takmiče?

– Takmičenje se sastoji u pisanju eseja na zadatu temu. Tema obično jeste citat nekog od poznatih filozofa, a učenicima su uvek ponuđena četiri takva citata ili teme. Esej se piše četiri sata, u Srbiji na engleskom jeziku, a na Međunarodnoj olimpijadi zvanični jezici na kojima se esej piše su još i francuski, nemački i španski. Po završetku pisanja eseja pristupa se njihovom šifrovanju, a onda stručni žiri boduje radove, ne znajući kome pripadaju. Kriterijumi za bodovanje su: relevantnost za temu ili doslednost, filozofsko razumevanje teme, moć argumentacije, koherentnost i originalnost.

Kada se bodovanje završi, pristupa se dešifrovanju i proglašenju pobednika, uz dodelu medalja – zlatne, srebrne i bronzane, a dva prvoplasirana učenika učestvuju na Međunarodnoj filozofskoj olimpijadi.

Jedan od ciljeva ove manifestacije jeste popularizacija filozofije, ali utiče se i na razvijanje argumentovanog izražavanja. Da li đaci imaju dovoljno vremena da sve teme dobro obrade i koliko im takvo takmičenje znači za neku buduću profesiju?

– Koliko učenici mogu stići da obrade neku temu, to u velikoj meri zavisi od poznavanja engleskog jezika (korišćenje rečnika je dozvoljeno tokom takmičenja), kao i od razvijenih sposobnosti argumentacije i apstraktnog mišljenja, te poznavanja istorije filozofije.

Samo takmičenje je značajno za učenike koji planiraju da se bave filozofijom, ali i engleskim jezikom, no ne treba izgubiti iz vida da sposobnosti apstraktnog mišljenja, vešte argumentacije i dobre samorefleksije svakako otvaraju prostor za bavljenje celokupnom oblašću društvenih, ili kako se to danas kaže, humanističkih nauka. Takmičenje je tu samo mesto gde se takve sposobnosti mogu ispoljiti ili se u njima može vežbati.

Nakon ovih godina, možemo li kazati kakav je bio uspeh Srbije na Filozofskoj olimpijadi? Da li se ovome posvećuje dovoljno pažnje u javnosti i koliko su đaci inspirisani da svoje znanje predstave i na tom takmičenju?

– Srbija je do sada imala zapažene rezultate na Međunarodnoj filozofskoj olimpijadi, jednu srebrnu (Stefan Stefanović, 2007) i dve zlatne medalje (Milan Milenović, 2017. i Andrej Jovićević, 2021), uz još nekoliko počasnih medalja ili pohvala.

Možda je Filozofska olimpijada jedan od načina da se filozofija kao takva bolje vidi, budući da njeno prisustvo kao predmeta u školi nije na zavidnom nivou, posebno kada se imaju u vidu stručne škole, u kojima se filozofija sve više svodi na izborni predmet. Sudeći po broju prijavljenih škola za takmičenje ove godine (blizu 40), može se reći da interesovanje za filozofiju raste, iako se ne može jasno videti da li je interesovanje za filozofiju glavni razlog ili je to uspeh na takmičenju.

U svakom slučaju, motivi mogu biti različiti, a za nas, koji smo nastavnici filozofije, mora ostati važno da učenicima neprestano budemo podsticaj da sami tragaju za smislom života i njegovom istinom, jer to i jeste početak i cilj filozofije i njen najizvorniji zadatak.