Дуговечност је сакривена у генима, или ипак није... Шта каже наука

Геном Марије Брањас је јако ретка комбинација и њена генетичка варијабла је повезана са дуговечношћу, односно имунолошком функцијом и здравим срцем и мозгом. Научници у Шпанији кажу да користе налазе из генетичког материјала Брањасове, како би „пружали нови поглед на биологију старења људи, предлажући биомаркере за здраво старење и потенцијалне стратегије за повећање очекиваног животног века“.

Резултати анализа се заснивају на узорцима крви, пљувачке, урина и столице које је Брањасова добровољно дала пре своје смрти 2024. године, када је важила за најстарију особу на свету.

Према тиму који су предводили научници са Института за истраживање леукемије „Жозеп Карерас“ у Барселони, Марија Брањас је имала ћелије које су се „осећале“ или „понашале“ као да су много млађе од њених хронолошких година. Научници су и раније на примеру Брањасове указивали и на важност начина живота и здраве навике.

Премашила је просечан животни век жена у својој домовини Каталонији за више од 30 година. У дубокој старости, она је показала знакове доброг здравља, кажу научници, укључујући одличне кардиоваскуларне карактеристике и веома ниске нивое упалних процеса у телу.

Упркос поодмаклим годинама, њен имуни систем и цревни микробиом имали су маркере који су се подударали са много млађим кохортама.  Такође је показивала изузетно ниске нивое „лошег“ холестерола и триглицерида, и веома високе нивое „доброг“ холестерола.

Сви ови фактори могу помоћи у објашњењу њеног одличног здравља и екстремне дуговечности.

Брањасова је живела ментално, друштвено и физички активним животом, али је имала и среће са генетиком. Иако је медитеранска исхрана можда играла улогу у њеном дугом животу, екстремна дуговечност је вероватно под утицајем широког спектра генетских варијабли.

Занимљиво је да су научници приметили „огромну ерозију“ у Брањасиним теломерима – капама на крајевима њених хромозома.

Теломере штите наш генетски материјал, а краће су повезане са већим ризиком од смрти. Међутим, недавне студије сугеришу да међу најстаријима, теломере заправо нису користан биомаркер старења.

У ствари, како објашњавају истраживачи, веома кратке теломере су можда пружиле Брањасовој неку врсту предности. Хипотетички говорећи, пишу аутори, кратак животни век ћелија њеног тела је можда спречио ширење рака.

„Слика која произлази из наше студије, иако је изведена само од ове једне изузетне особе, показује да врло поодмакла старост и лоше здравље нису суштински повезани“, пишу истраживачи, предвођени епигенетичарима Елојем Сантос-Пујолом и Алексом Ногера-Кастелсом.

Ограничења истраживања

Истраживање само једне особе, посебно оне изузетне као што је Марија Брањас, ограничено је у ономе што може открити за све остале. Сантос-Пујол, Ногера-Кастелс и њихове колеге у Шпанији признају да су потребне веће кохорте за екстраполацију њихових резултата, односно више истраживања.

Још неке студије које упоређују изузетно дуговечне људе са њиховим кратковечнијим вршњацима такође су пронашле биомаркере који издвајају неке особе, укључујући јединствене карактеристике које им могу помоћи да се одупру разним болестима.

Стогодишњаци су најбрже растућа демографска група на свету, али само један од 10 људи који доживе 100 година доживи да уђе и у наредну деценију. Оно што је Брањасова пружила истраживачима је ретка прилика да се проуче могући путеви ка екстремно дугом људском животном веку.

Студија је објављена у часопису Cell Reports Medicine.