Da li je Vinča bila prvi evropski grad

Arheološko nalazište Belo brdo zahvata površinu od 25 hektara sa ostacima verovatno tehnološki najrazvijenije neolitske civilizacije Evrope koja je procvat doživela u periodu od 5300. do 4500. godine pre nove ere.

Njegovi stanovnici su šili koštanom iglom, tkali na razbojima, nosili ogrlice od školjki, šminkali se cinabaritom, brijali se vulkanskim staklom.

„Vinčanci su još u neolitu počeli da se bave metalurgijom, što je priznato i u međunarodnim naučnim krugovima i potvrđuje da je tehnološki to bila najnaprednija kultura tog vremena“, naglašava Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda na arheološkom nalazištu u Vinči.

Nalazište je otvoreno za posete, a Muzej grada Beograda je u jednom od montažnih objekata na samom lokalitetu priredio izložbu koja je dostupna posetiocima, a ponovo su pokrenuta i zaštitna iskopavanja. Takođe, pripremaju se i projekti za sanaciju klizišta u Vinči za koje je ambasada Sjedinjenih Država najavila donaciju od 475.000 dolara.

Nalazište bi trebalo da se proglasi kapitalnim projektom od izuzetnog značaja i, kako se predviđa, u narednim godinama tu će biti uloženo oko tri miliona evra.

„Vlada Republike Srbije je 2018. godine usvojila Prostorni plan posebne namene kojim je otvoren put da se rade projekti. Projekat za sanaciju klizišta je urađen. Treba da se radi projekat zgrade muzeja i arheološkog parka. Da se urade infrastrukturni projekti – pristanište i obaloutvrda. Sredstva postoje, a najpre predstoji izrada projekata i projektne dokumentacije“, objašnjava kustos.

Kultura življenja slična današnjoj

Vinčanci su imali jako razvijenu kulturu življenja i stanovanja, po čemu su nadmašili mnoge kasnije kulture. Živeli su u kućama koje su imale izolaciju. Kuće su malterisane glinom, peskom i plevom, što je po definiciji malter, ali i izuzetna termoizolacija, naglašava Janković.

„Danas se u najrazvijenijim zemljama sveta najskuplje kuće, takozvane eko-kuće, prave na isti način i sa istim materijalima“, naglašava Janković.

U kućama nisu imali ognjišta već peći, kao i nameštaj. Ishrana im je bila slična onoj koju nutricionisti danas preporučuju, jer su već imali domaće životinje i kultivisane žitarice. Nisu imali krompir i kukuruz, ali su za razliku od nas koristili bogatstvo jestivih namirnica iz prirode.

Nosili su odeću koja je po dizajnu bila slična današnjoj – dvodelne komplete, modne detalje koji su popularni i danas.

„Imamo jednu figurinu na kojoj je predstavljena dama koja sedi i nedvosmisleno se vidi da ima kratku suknju iznad kolena, a čak se vide i čarape do kolena. Ako se tome pridoda i nakit koji je rađen od mediteranskih školjki, znači da su i njihove dame izgledale slično današnjim. Čak su se i šminkale“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Vinčanci nisu ratovali i nisu imali elitu

Kaže se i da su Vinčanci bili najsrećniji jer su hiljadu godina živeli bez ratova, nasilja, iskorišćavanja tuđeg rada, dakle u najmirnijem periodu civilizacije, koje je i rimski pesnik Ovidije zvao „zlatnim periodom čovečanstva“.

„U to vreme nema tragova organizovanog nasilja. Ima jedino tragova individualnog nasilja i nema tragova socijalnog raslojavanja. Zato su se ljudi u antičko doba, izmučeni stalnim ratovima, sa setom sećali nekih vremena kada ljudi nisu ratovali“, navodi Dragan Janković.

Dokaz za podatak da nije bilo socijalnog raslojavanja arheolozi nalaze u činjenici da su u neolitu svi stanovali u lepim i jednoobraznim kućama. Svi imaju isto posuđe i pokućstvo, tako da nigde nije uočen bilo kakav trag socijalnih razlika.

Nalazi takođe svedoče i da su kuće bile prilagođene za život jedne porodice. Nema naznaka da je zajedno živelo više generacija već da je, izgleda, svako dete kada dovoljno odraste, zasnivalo svoju porodicu i za njega se gradila nova kuća.