Od otpadne plastike do bioplastike uz pomoć mikroorganizama

Postoje mikroorganizmi koji razgrađuji plastiku zahvaljujući enzimu petaza. Naučnici istražuju kako taj enzim funkcioniše i pokušavaju da ga učine još efikasnijim u proizvodnji potpuno biorazgradive plastike.

Naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Jasmina Nikodinović Runić, već više od decenije se bavi problemom bioplastike i to u evropskim razmerama.

Gostujući u Jutarnjem programu, ona naglašava da u pogledu plastičnog otpada odgovornost leži pre sveta na ljudima koji mogu dosta toga da urade u pogledu njegovog smanjenja, ali činjenica je da nam u tome mogu pomoći i mikoorganizmi.

„U prethodnih sto godina smo ih zvali u pomoć i kada smo umirali od bakterijskih infekcija, pa smo pozvali mikroorganizme i shvatili da oni mogu da sintetišu antibiotike“, navodi dr Jasmina Nikodinović Runić.

Plastika je svuda oko nas već više od 40-50 godina, a to je vreme za koje su mikroorganizmi imali dovoljno vremena da razviju enzime, kao što je petaza, i da im to bude izvor ugljenika.

„Japanski naučnici su sa obične plastične boce koja je već bila malo razgrađena uzeli uzorak i došli su da vrlo zanimljivog mikroorganizma iz koga su izolovali petazu. U principu, deponije mogu da nam posluže kao izvor mikroorganizama koji su se adaptirali na prisustvo plastičnog otpada i koje mi sad možemo uz pomoć molekularnih metoda da 'nagovorimo' da to malo brže rade“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Mikroorganizmi razlažu petrohemijsku plastiku, kao što su pet boce, ali postoje i mikroorganizmi koji mogu da je sintetišu u bioplastiku koja je u stvari prirodni polimer potpuno biorazgradiv. To je termoelastomer koji je jako dobar i tražen materijal danas na tržištu.

Od bioplastike je zatim moguće praviti proizvode. Međutim, trenutno je ova vrsta materijala dosta skuplja od obične plastike, što je ujedno deo odgovora zašto se ne koristi više, ističe dr Jasmina Nikodinović Runić.

„Zato se radi na tome da se biotehnološki sistemi poboljšaju i podignu na viši nivo. Radila sam ovo još 2006. godine u Irskoj i tada smo mogli da proizvedemo samo gram do dva iz dvadesetolitarskih fermentacija, a 13 godina kasnije smo na nivou kilograma i tona. Naučnicima polazi za rukom da kontrolišu proces, samo je potrebno vreme“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Međutim, napominje da mikroorganizmi nisu čarobni štapić i oni ne mogu rešiti problem 128 miliona tona plastike, koliko je trenutno ima. U svetu postoje kompanije koje su zainteresovane za ovu vrstu proizvodnje i trenutno se grade velika biotehnološka postrojenja. Postoje u Italiji, Španiji, gradi se u Rusiji, postoje u Americi i Brazilu. Kod nas to još uvek nije zaživelo, ali se dosta radi na nekim sličnim projektima, kaže na kraju gostovanja dr Jasmina Nikodinović Runić.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 02. децембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње