Fenomen koji vekovima intrigira: pomračenje Sunca i Meseca

Pomračenje Meseca je praktično geometrijski problem jer se dešava kada se u jednoj liniji nađu Sunce, Zemlja i Mesec, objasnio je Vladimir Đošović, student astronomije Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gostujući u emisiji „Sve boje života". Pomračenje Meseca događa se najviše triput godišnje a moguće je da sasvim izostane. Javlja se na celoj Zemljinoj poluhemisferi kada se Mesec nađe iznad horizonta tako da ga je moguće videti sa pola Zemljine kugle. Kod pomračenja Sunca neophodno je da Mesec bude mlad, da ne reflektuje ništa i da se nalazi u tačkama preseka dveju ravni. Za razliku od Mesečevih, Sunčeva pomračenja su mnogo češća. Ona se javljaju najmanje dva puta godišnje a taj broj može ići i do pet. Ne vidimo ih tako često zbog toga što su vidljiva na površini Zemlje manjoj od dvesta kilometara.

Mističnost tih pojava privlačila je oduvek ljude koji su im pripisivali magijske moći. I danas se često dešava da svoja raspoloženja i osećanja povezujemo sa pomračenjima, a mnogo češće i sa mesečevim menama.

Različiti uticaji meseca na odrđene faktore i pojave kod čoveka bili su predmet mnogih studija. Utvrđeno je da je najizraženiji problem spavanja jer je primećeno da za vreme punog meseca ljudi slabije spavaju. Međutim, to se može povezati i sa većom količinom svetlosti tokom noći kada je mesec pun. Postoje i tvrdnje da se tokom noći punog meseca povećava stopa kriminala pa je u gradovima širom sveta broj policijskih patrola na ulicama povećan. Ipak, zasad još nema naučnih dokaza da takve pojave izazivaju kod ljudi promene u bilo kom smislu.