Razume li Đerđ Lukač Kanta

„Jer svaka umetnost pretpostavlja pravila na čijoj se osnovi neki produkt tek pretpostavlja kao moguć ako ga treba nazvati umetničkim. No pojam lepe umetnosti ne dopušta da se sud o lepoti njenog produkta izvede iz nekog pravila koje ima pojam kao osnovu određivanja, dakle koje pravilo čini osnovom neki pojam o načinu na koji je taj produkt mogućan. Tako lepa umetnost ne može sama sebi da izmišlja pravila po kojim treba da stvori svoj produkt. No pošto ipak bez prethodnog pravila neki produkt ne može nikada da se nazove umetnošću, zato mora priroda da u subjektu (a pomoću određenja njegovih moći) daje pravila umetnosti, to jest lepa umetnost je moguća samo kao produkt genija."

Komentarišući ovo mesto u svom traktatu Prologomena za jednu marksističku estetiku, Đerđ Lukač priznaje da je „u Kantovoj postavci pitanja skriven jedan stvarni problem s obzirom na to da odnos estetske zakonitosti i pojedinačnog umetničkog dela... problem ispunjenja estetskih zakona ostaje ipak realan problem jer svako takvo ispunjenje, ako je zbilja ispunjenje, može da se dostigne samo na taj način što se zakon u svom ispunjenju ponovo rađa, proširuje, konkretizuje; prosta primena estetskih zakona značila bi razaranje estetske suštine dela." Lukač završava zaključkom da se u procesu konkretizovanja „ne sme ići od apstraktno opšteg (pravilo) ka čisto i zato neodredljivo pojedinačnom (genije), već mi, naprotiv, moramo postaviti sebi kao cilj stalno konkretizovanje posebnosti za što je moguće više konkretnih posredovanja." 

Ako bi ispunjenje estetskih zakona u bilo kom smislu moglo dovesti do razaranja estetske suštine dela, onda zbilja ne znamo ni šta je zakon, ni šta je suština. Isto tako, ni posle Lukačevog amandmana ne postaje jasniji odnos između pojma pravila i pojma genija, odnos koji je bitan u ovom slučaju. Ne mora se ipak reći da Lukač namerno ne razume Kanta; verovatnije izgleda da je on, zaokupljen tačno izmerenim aparatom svojih ideja, idući prema jasno određenom cilju, prošao pored Kanta ne posvećujući mu dovoljno pažnje. 

Treba uvek imati na umu lukavost iskusnog stratega Kanta. Njegove formulacije građene su izvanredno oprezno i solidno, kao utvrđenja kojima je teško čak i prići. S druge strane, ipak, svaki estetički pokušaj koji nije rezultat intimne veze sa živom umetnošću, pre ili posle otkriće svoje neizbežne slabosti.