Biodinamika: viši nivo organske proizvodnje

U razgovoru sa Boudvenom i Vivijen ‒ mladim vlasnicima biodinamičke farme u Jaloviku, saznali smo da biodinamika predstavlja „stepen iznad organske proizvodnjeˮ, jer omogućava prirodno uzgajanje hrane, dok istovremeno leči bolesnu zemlju.

Osnove biodinamičke proizvodnje postavio je austrijski filozof dr Rudolf Stajner na svojim predavanjima u Nemačkoj početkom 20. veka. Od tada biodinamička proizvodnja podrazumeva zaokružen sistem, u kome proizvodnja plodova zavisi od uzgajanja životinja i obrnuto. Naime, u biodinamici se upotrebljavaju isključivo prirodna gnojiva, pa broj životinja treba da odgovara veličini obradive površine. Životinjska đubriva imaju neverovatnu moć da ožive humus i ojačaju same biljke, za razliku od pesticida koji uništavaju kvalitet zemljišta, a posredno i namirnica. Biodinamičke farme zahtevaju uzgoj životinja i biljaka na otvorenom prostoru. Svaka farma se tretira kao živ organizam, na koji, kao i na sve nas, utiču planetarne promene. Stoga se organsko đubrivo primenjuje isključivo u skladu sa astrološkim kalendarom. 

Biodinamička farma u Jaloviku

Holanđanin Boudven Kihls i Nemica Vivijen Šaidler došli su u Srbiju 2008. godine sa jedinstvenim ciljem: da unaprede srpsku privredu praktičnom edukacijom o organskoj proizvodnji. Uložili su u biodinamičku farmu koja se nalazi u selu Jalovik, 20 km istočno od Šapca. Danas se njihova „IVA farmaˮ prostire na čak 13 hektara. Za samo dve godine uspeli su da od napuštene kuće i zaboravljenog zemljišta stvore uslove za pravu biodinamičku farmu ‒ obezbedili su dovoljno životinja, organizovali plodorede za više od 50 vrsta biljnih kultura. Ono što je najbitnije, ostvarili su svoj san i organizovali praktičnu edukaciju za studente, volontere i sve one koji žele da se probude u prirodi i doručkuju potpuno prirodan hleb od žitarica koje su lično uzgajili, sa džemom od organskog duda i mirabela.

Vivijen opisuje sa kakvim su se izazovima suočavali u početku: „Kada smo došli u Srbiju, svi su govorili da je na ovim prostorima nemoguće uzgajati organsku hranu. Ovo jesu plodna zemljišta, ali samo ako se koriste konvencionalna đubriva. Ima dosta erozije, vetrova, pH vrednost je loša, zemlja je previše kisela. Teško je početi proizvodnju kada nema dovoljno humusa.ˮ
Na početku su gajili samo koze, a danas imaju i ovce, svinje mangulice, krave buša.

Biljke sade po zakonima biodinamike, u vidu plodoreda, što znači da se jedna vrsta sadi na istom mestu tek nakon 4‒7 godina, kako se zemlja ne bi ispostila. Između se sade kompatibilne kulture koje uzajamno dodatno podstiču plodnost. Tako je, na primer, posle praziluka dobro saditi šargarepu, jer daje odgovarajuće enzime, arome zemljištu i štiti šargarepu od štetočina. Ako se posle paradajza sadi kupus, biće zaštićen od leptirića i gusenica.

„Samo sistemom plodoreda i komposta uspeli smo da značajno smanjimo štetočine. Zahvaljujući kombinovanju sadnje boba i krompira više nemamo zlatice, a one su nam na početku bile veliki problem. Raž, ječam i detelinu gajimo za stočnu hranu, kako bi naše životinje imale organsko seno. Za dve godine neutralisali smo pH vrednost zemljišta i poboljšali prinos za više od dva procentaˮ, ističe Vivijen.

Vivijen i Boudven danas na svojoj farmi proizvode organski kozji jogurt, mleko, sir, zatim meso i mast od mangulice. Posebno su ponosni na činjenicu da se zimske kulture održavaju na otvorenom tokom čitave godine, što nije tipično ni za ove krajeve, a ni za zapadnu privredu. Cilj im je da naprave čitav ekološki sistem bez plastenika i ostalih veštačkih sredstava.
Savremeni čovek mora da uči da bude skroman. Za osećaj zdravlja i zadovoljstva možda je dovoljna samo površina zemlje i malo plodova koje nam je za naš rad poklonila priroda. Zvuči utopijski, ali jednostavnost života sve više privlači one kojima instant-hibridna kultura već dugo ima gorak ukus.