Kampanja Naizgled zdrav: Bilja Krstić

U poslednjoj epizodi serijala o svojim zdravstvenim navikama govorila je Bilja Krstić, koja će u nedelju devetog novembra u MTS dvorani održati veliki koncert povodom 50 godina muzičkog rada Sve boje glasa.

„Obično kada mi kažu – Jao, Biljo, kako dobro izgledaš, uvek pomislim, da li to zaista ima veze sa tim što vodim računa o svom životu, a tu uključujem i ishranu i vežbe i šetnje i tako dalje. Ja sam u stvari najviše radila na svom zdravlju pre jedno dvadesetak godina“, rekla je muzičarka i vokal „Bistrik orkestra“ Bilja Krstić. Dodala je da se najviše uplašila kada je dobila koksaki virus 2019. godine, koji ju je „potpuno vezao za krevet“, što se potom nadovezalo na epidemiju koronavirusa, pa, kako kaže, do maja 2020. godine, nije bila „sposobna da napravi 15 koraka“.

Posle svega što je prošla, ističe da je jako važno ići na redovne kontrole.

„Prođe to, i obično ljudi kažu – Dobro, nema veze, ili nemaju vremena zbog posla ili drugih razloga. Ja sam sebi zadala zadatak da apsolutno moram na svaku kontrolu da idem. Nisam ja potpuno zdrava ali vodim računa da održim ovo, za sada, sasvim pristojno zdravlje“, rekla je Krstićeva.

Građane Srbije najviše muče kardiovaskularne bolesti, a ta statistika bi mogla da bude drugačija. Biljana Krstić kaže da redovno radi analize krvi, ali i da posećuje Centar za hipertenziju na šest meseci.

„Meni je najvažnije upravo to zbog pritiska. Naravno, to su kardiološki pregledi i tako dalje. Cela mamina familija je familija koja ima probleme sa srcem. Tako da su te kardiovaskularne bolesti kod nas baš u familiji zastupljene. Moja rođena sestra, nažalost, je preminula. Ona je operisala aortu i ja sam negde u toj, da kažem, visokorizičnoj grupi, i zbog toga najviše i vodim računa. Imam tu mitralnu insuficijenciju. Imam dakle ta dva malo otvorena zaliska srčana, ali to je sve pod kontrolom. Mi to sve vodimo računa“, rekla je Krstićeva.

Zašto je zovu Brzi Gonzales

Ispričala je i da joj je vrednost holesterola bila povećana, da je to stanje kod nje genetički uzrokovano i da sada, uz pomoć lekara, i o tome vodi računa.

„Ponekad pomislim da mi se te neke vrednosti možda poremete i od prevelikog napora. Ja ne znam da li je to moguće, ali evo, samo da kažem, naravno, sve je to stres. Vi trčate na koncert, idete na probe, nije bitno, snimanje, 10, 15, 20 minuta. Imate hiljadu obaveza, intervjue... Ja radim sa decom puno, imam tu vokalnu radionicu Bistrik. Putujem i sa njima, putujem i sa Bistrikom. Radim muziku za serije, za filmove. Svaki put, kada završim to, kada već crknem od posla, kažem – E nećeš više ovako, sada ćemo drugačije, i to drugačije bude, uglavnom, nekih nedelju dana. Ja imam nadimak u mojoj porodici i među mojim prijateljima, zovem se Brzi Gonzales, jer ja nema gde nisam, gde ne stignem. Ali mislim da to treba, za sve treba imati mere u životu”, istakla je Krstićeva u razgovoru sa Anom Stamenković.

Stres – da li je moguće da ga izbegnemo

Profesor dr Petar Otašević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje rekao je da stres, nažalost, ne možemo izbeći. „To je sastavni deo savremenog življenja. Ali stres zaista jeste jako važan faktor u smislu oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Možda ne toliko u smislu povećavanja vrednosti holesterola, koliko u smislu povećavanja drugih faktora rizika, kao što je, recimo, hipertenzija ili pojava dijabeta, ili nagli skokovi pritiska koji mogu praktično dovesti i do pucanja tih naših malih aterosklerotskih plakića koje imamo svuda po krvnim sudovima i mogu dovesti praktično do infarkta ili do šloga”, izjavio je prof. Otašević.

Govoreći o najčešćim faktorima rizika, doktor ukazuje najpre na nepravilnu ishranu i fizičku neaktivnost.

„Za razliku od lošeg holesterola koji možemo smanjivati sa jako puno lekova, i to je sjajna stvar, taj dobar holesterol zapravo nema lekove kojima ćemo povećati dobar holesterol. To je zapravo samo fizička aktivnost. Bitno je jer se smatra da ukoliko smo fizički aktivni, a šta znači fizička aktivnost – znači barem 150 minuta nedeljno hoda, šetnje, lagano trčanje, plivanje, bilo šta.

Zaista ne morate ništa da radite ekstremno naporno. Samo budite aktivni, budite u pokretu. Smatra se da ukoliko smo tih 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti, naš HDL holesterol može da se poveća za nekih dvadesetak posto. Ako povećamo malo HDL holesterol, malo smanjimo LDL holesterol bilo dijetom, bilo lekovima, onda možemo ući u neku bezbednu zonu”, objašnjava profesor.

Optimalne vrednosti holesterola zavise zapravo od kliničkog scenarija.

„Znači, ukoliko niste imali neki događaj, vaše optimalne vrednosti holesterola su veće nego ukoliko niste imali infarkt ili šlog ili imate stent ili hiruršku revaskularizaciju miokarda. Zbog toga o optimalnim vrednostima holesterola treba razgovarati pojedinačno sa pacijentima. Kada nismo u tim optimalnim vrednostima, onda prosto povećavamo terapiju. Znači, obično krećemo sa jednom vrstom lekova. Ukoliko smo dostigli ciljne vrednosti – sjajno, ukoliko nismo, dodajemo drugu ili možemo čak i treću vrstu lekova za snižavanje holesterola da bismo dobili neke optimalne vrednosti”, kaže prof. Otašević i dodaje da ga pacijenti vrlo često pitaju šta da rade kada im je nivo holesterola veoma nizak.

„Zapravo, ne postoji opasnost od niskih vrednosti holesterola. Ljudi se plaše da ne postanu dementni, jer ranije su postojale neke sumnje da ukoliko je holesterol nizak, jako nizak, da je veća sklonnost demenciji. To definitivno nije naučno dokazano. I mi imamo princip kod lečenja holesterola – što niže, to bolje. Zapravo, ne postoji tako nešto kao što je opasno nizak vrednosti holesterola”, objasnio je sagovornik u Kampanji Naizgled zdrav.

Genetski i stečeni holesterol, u čemu je razlika

Objašnjava da organizam sam stvara holesterol u količinama koje su mu potrebne. Doktor je ukazao i na razliku između genetskog i stečenog holesterola.

„Genetski holesterol znači da nam nedostaje neki od enzima koji utiče na razgradnju samog holesterola, odnosno na ograničavanje stvaranja holesterola u našem organizmu. Praktično, tu ne možemo pomoći dijetom jer prosto ta metabolička greška je takvog karaktera da zahteva terapiju lekovima. A što se tiče stečenog holesterola, to znači da prosto se ne hranimo zdravo. Hranimo se suviše masnoće, da li su to masna mesa, da li su to masni sirevi, da li su to slatkiši, da li je to testenina. Slatkiši i testenine u našem organizmu zapravo pretvaraju masnoće kao neka vrsta rezerve”, kaže prof. Otašević.

Gubitak 47.000 života može biti manji

Ističe da ga kao stručnjaka brine odnos između dobrog i lošeg holesterola: „U principu, koliko je taj odnos između dobrog i lošeg holesterola veći od tri prema jedan u korist lošeg holesterola, onda to znači da su te osobe vrlo često pod povišenim rizikom od ateroskleroze”.

Svake godine u Srbiji zbog kardiovaskularnih bolesti izgubimo gotovo 47.000 ljudi. Možemo da sprečimo ovakve ishode pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja i redovnim pregledima.

Krvnu sliku treba proveravati bar dva puta godišnje. Hajde da promenimo statistiku, jer iza svakog broja stoji nečiji život.