Tristan i Izolda – posle pola veka pauze, ponovo u izvođenju Beogradske filharmonije
Posle gotovo pola veka, Beogradska filharmonija izvodi kapitalno delo svetske muzičke literature: petosatnu Vagnerovu muzičku dramu „Tristan i Izolda”.
Maratonski koncert koji se retko izvodi "Tristan i Izolda" publici je interesantan ne samo zbog 110 izvođača na sceni već i zbog raskošne radnje koja će se odvijati pred njima. Jedno od najznačajnijih ostvarenja celokupne istorije muzike posle skoro 50 godina izvodi se kod nas
„Kao dirigent ja moram da kažem, kao orkestar ima jedan život pre sviranja Tristana i jedan život posle sviranja Tristana. BGF će imati jedan drugi život posle Tristana“, rekao je Gabrijel Felc, dirigent.
Inspiracija za nastanak muzičke drame bila je romansa između oženjenog Vagnera i supruge njegovog tadašnjeg pokrovitelja. Napisao ju je prema keltskoj legendi iz 12. veka o nesrećnoj ljubavi između Tristana i princeze Izote. Priču o zabranjenoj ljubavi donose renomirani "Vagnerijanci".
„Najveći izazov je vreme koliko traje, pet sati, mnogo teksta je potrebno da se nauči, skoro kao knjiga. Poslednji čin je za tenora, ulogu Tristana, poseban je jer ste već umorni i treba vam mnogo snage na kraju. U istom trenutku ste i vrlo srećni i tužni. Svaki put kada pevate o ljubavi, mislite i o putu ka smrti“, istakao je Hajko Berner,uloga Tristana.
„Tristan i Izolda su se momentalno zaljubili. Onog trenutka kada je ona njega videla, to je bila ljubav na prvi pogled. Najlepša stvar ove muzike i kako je ona komponovana je što kada god se dođe do vrha odmah se i spušta. Nekako je sve beskonačno“, rekla je Keli Gad, uloga Izolde.
Delovi iz muzičke drame "Tristan i Izolda" poznati su publici jer su ih i u svoje filmove uvrstili poznati reditelji poput Hičkoka, Luisa Bunjuela i drugih.
Коментари