Svetlo, zvuk, čula… Nova izložba u bečkom muzeju Horten ukida granice između posmatrača i dela

Šta sve spada u imerzivnu umetnost? Da li kad se postojeće, kao nedavno sa putujućom izložbom Van Goga, prezentira u čistom svetlu? Ili je po pravdi imerzivno samo novo, stvoreno sa namerom da direktno obuhvata senzorijum? Pre to drugo.

U dvadesetak po tipu konceptualnih, prostorno zahtevnih, delom prohodnih eksponata proveravaju se dometi imerzivnih tehnika. Dokaz da i umetnost može postavljati zahtev za totalitetom – jedino što je on tu efemeran. Brzo prođe.

„Svetlo, mirisi i zvuk oživljavaju čula, bude sećanje na važne momente u nečijem životu, stvaraju emotivni okvir od nostalgije, od lepih i teških memorija. To je bila namera, da posetiocima ponudimo individualno putovanje kroz vreme, da za trenutak uđu u ova dela i dišu sa njima. Takođe mi je bilo važno da se pokaže šta ovaj muzej može, koliko je atraktivan njegov jedinstveni spoj arhitekture, perspektive i mlade umetnosti”, kaže Agnes Huslein, direktorka Muzeja.

„Polazeći od svetla kao osnovice imerzivne umetnosti, izložena su i dela bazirana na zvuku i mirisu kao materijalima obrade. Tako stvorena umetnost se zbog fragilnog i efemernog karaktera može zaista doživeti samo u muzejima. Kao kod Serpentinate Bernarda Lajtnera – koja je istovremeno skulptura, zvuk, slika i staza kroz kojom se posetioci kreću”, izjavila je kustoskinja Julia Hartman.

Zatvorena u svoje sobe i bokseve kao mala kraljevstva čula, većina eksponata deluje snagom op-art, tako što kod posmatrača stvara vrtoglavicu.

Jedno od dela spada u takozvane mirisne skulpture. Da li miris kao tehnika i materijal mora biti prijatan kako bi izborio pravo da proizvodi umetnost?

„Ne, ne mora. Kod tog dela je bila važna lična nota. Miris je morao da odgovara sećanjima jednog sirijskog prijatelja. On je opisivao granice koje je prešao i spajao ih sa mirisima izugubljene domovine, ja sam sa stručnjakom razvijala esenciju. Slali bismo mu uzorke, on ih je vraćao na doradu, dok nismo postigli savršenu mirisnu analogiju njegovog sećanja. Mirisi deluju kao vremeplov, otključavaju individualne memorije”, rekla je autorka Helga Grifits.

Senzorijum je ovde razdvojen na delove – vid, sluh, miris, dodir, kako se ne bi upotrebila reč koju svi izbegavaju kad se govori o imerzivnoj umetnosti – neuro-efekti halucinogene pečurke. Ovo je izložba za uživanje na svim planovima.