Nagrada Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović" - Mariji Karaklajić

Na konkurs za Nagradu „Biljana Jovanović" za 2021. koju dodeljuje Srpsko književno društvo, konkurisalo je 220 naslova najrazličitijih žanrova. U širi izbor uvršteno je dvadeset naslova, a u uži sledećih pet: 

Bora Ćosić, Bez, Lom, Beograd, 2021.
David Albahari, Pogovor, Čarobna knjiga, Beograd, 2021.
Marija Karaklajić, Lice od stakla, Arhipelag, Beograd, 2021.
Milkica Miletić: Menuet u šejtanovim papučama, Dereta, Beograd, 2021.
Zlatko Paković, Jeretička liturgija, Zepter Book World, Beograd, 2021. 

Na sednici održanoj 4. aprila 2022, žiri je jednoglasno doneo odluku da se nagrada dodeli knjizi Lice od stakla Marije Karaklajić.

U Obrazloženju žirija se navodi: „Ispitujući granice žanra i dramskog pisma, Lice od stakla Marije Karaklajić je više od knjige dramskih tekstova. A to više je smešteno u sam događaj pisanja, jer njeni dramski tekstovi kao da se ispisuju izvan sebe samih, sveta i nas, u teskobnim imaginativnim prostorima onoga preko. Od uslovno rečeno istorijskog dramoleta, do provokativnih monoloških meditacija, od sabranog do rastresitog solilokvija, ili od psihopoetizovanog dramskog teksta do egzistencijalističkog trilera, Lice od stakla zahteva isto tako pomerenog čitaoca da krene u ove, uslovno govoreći, drame bez lica i to kao psihopatološki odraz savremenog društva bez lica.

Difuzne žanrovske strukture ‒ unutrašnja drama, drama toka svesti, monodrama, neoekspresionistička drama, drama bez lica, ili kako je već određeno: antimilitaristička drama ‒ oblikovane su autorkinom potpunom kompetencijom nad dramskom tenzijom i poetikom, intertekstom i smislom. Lice od stakla jeste traganje ne samo za egzistencijalnim zbivanjem čoveka koliko traganje za oblikom zbivanja identiteta čoveka i sveta.

I, dalje, ova knjiga Marije Karaklajić - sastavljena od pet dramskih komada: Fausse attaque, mal parer, Mlečni zub zemlje, Lice od stakla, Kuća s tri ruke i Pars hostilis - kao da nam nagoveštava nešto drugo: da nam se ipak ne događa kraj sveta nego kraj ljudskih bića. Kao stilski usavršeni književni tekstovi, ove drame kodiraju, anticipiraju i proizvode nove pozorišne stvarnosti. U polifono-paradoksalnoj igri označavanja, u preplitanju erosa i nasilja ili polemičkom izvrtanju tradicije, igri modernog i klasičnog, lica od stakla nas postavljaju u prostore istinski avangardne i antidogmatske umetničke prakse. Prakse koja neponovljivo čuva - iako, naglasili smo, u momentu njegovog definitivnog nestanka - čoveka, ili možda postčoveka kao scene na kojoj se događa sećanje na čoveka. Nije li to smešteno između sledećih rečenica, replika, iz dva različita teksta Marije Karaklajić: Tamo je stajao, u uglu. Ko? Štap za hodanje kojim si me udarao, po glavi i leđima".

*

Mladi vojnik nikada neće utrčati na scenu. I tako je spasen jedan život.

Da nije, dakle, nikada izašao na istorijsku scenu, čovek bi bio spasen! - dobacuje nam Marija Karaklajić.

„Prepoznavši dalekosežnost svih poetičkih, smisaonih i žanrovskih pomeranja koja nosi Lice od stakla Marije Karklajić, žiri je jednoglasno stao uz ovu knjigu: uz jednu, dakle, aktuelnu i zato rizičnu vrednost. I to ne samo zato što svojim žanrovskim identitetom korespondira sa dramskim stvaralaštvom Biljane Jovanović. Niti samo zato što je ovo prvi put da se nagrada „Biljana Jovanović" dodeljuje za dramu. Niti samo zato što autorka pronicljivo akcentuje probleme, bez vrednosnih sudova, bez arbitriranja i, naravno, bez definitivnih odgovora. Možda pre zato što je, izborivši se sa izazovima pisanja, književne tradicije, predrasudama jezika i žanra, Marija Karaklajić hrabro odvojila svoju imaginarnu i poetičku teritoriju. Otvorenu, samosvesnu, a samim tim nemoguću, koja čuva čoveka koga više nema, čuva dramsko stvaralaštvo koga jedva da ima. Čuva svakoga od nas u svom junaku: Neznancu", navodi se u Obrazloženju.