Branko Miljković – princ poezije kojeg je ubila prejaka reč

Više od sto ličnih i poslovnih pisama, čestitki i posveta iz zaostavštine Branka Miljkovića prvi put se našlo pred očima javnosti, šest decenija posle njegove smrti. Ovakva izložba, kaže autor, upotpunjuje portret pesnika.

„Rasvetljava književni, ali i socijalni ambijent jednog vremena – govorimo o pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka na teritoriji čitave Jugoslavije. Tako da je to jedan interesantan period, književnici kažu da je ovo bio jedan prelazni period u stvaranju moderne književnosti u Srbiji i ostalim krajevima tadašnje Jugoslavije“, kaže Jelena Bogdanović, kustoskinja književne zaostavštine Narodnog muzeja Niš.

Pisma su izložena u Spomen-sobi, uz stalnu postavku predmeta iz Miljkovićeve zaostavštine koje je porodica pesnika poklonila muzeju. Branko Miljković je rođen u Nišu 1934. i do svoje tragične smrti u Zagrebu u 27. godini objavio je pet knjiga pesama.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, a njegove pesme prevedene su na petnaest jezika. Više manifestacija, književnih konkursa i nagrada nosi njegovo ime. Njegova poezija okuplja i danas mlade Nišlije u književnom klubu Vatra i život.

„Deca rado pristupaju klubu zato što je čitav život Branka Miljkovića jedna velika zagonetka, a njegova poezija je odraz njegovog života, pa je i sama poezija zagonetka“, navodi Dragana Pešić Glavašević, bibliotekarka OŠ „Branko Miljković“ u Nišu.

Iza srpskog „princa poezije“ ostali su i eseji, kritike i prevodi dela ruskih i francuskih pesnika, boemska i buntovnička biografija i nerazjašnjeni detalji tragične smrti, kao i epitaf: Ubi me prejaka reč.