Тајне сликара Ренесансе – „препород" и на платну

Сматра се да је почела 1401. и 1402. године у Фиренци, када је био конкурс за врата крстионице. „На том конкурсу 1401. године победио је Гиберти је својим пројектом однео победу за креирање тих врата на крстионици која се налази у центру Фиренце преко пута Велике катедрале”, рекла је Доротеа Ашћерић, историчарка уметности.

Четворица ренесансних уметника оставили су толико снажан траг у историји, да су вековима касније по њима назване чувене нинџа корњаче. Леонардо, Микеланђело, Донатело и Рафаело су визионари свог доба и симболи епохе која је променила све.

„Прве међу њима бих истакла Донатела. Он јесте стварао најраније и повезујем га управо са Гибертијем, зато што је он једно време стварао и учио од њега како се ради у бронзи и стварао је та бронзана врата. Тако имамо његово чувено дело Давида који настаје 1430. године”, додала је Ашћерић.

Микеланђело, поред тога што је био изузетан вајар, познат је и по томе што је осликао Сикстинску капелу у Ватикану.

„У Сикстинској капели Микеланђело није изводио само таваницу већ је извео сликарске радове и на источном зиду капеле, која је иначе рађена по узору на Соломонов храм и по својим димензијама она је требало да се асоцира управо на тај библијски савршени храм”, изјавила је Ашћерић.

Мона Лиза Леонарда да Винчија једна је од најпознатијих слика на свету. Њеној популарности допринела је и пљачка која се десила почетком 20. века.

„Реч је о портрету једне жене, враћају се портрети поново у моду тог доба и оно што је на њој прилично интересантно је тај њен загонетни осмех. Oн је ту користио технику сфумато, односно измаглицу. Читаво њено лице делује баршунасто, прозрачно, топло. Користио је и кјароскуро, односно светло-тамно, поигравање са светлошћу и тамом”, рекла је историчарка уметности.

Рафаело, најмлађи од поменутих уметника, осликао је просторије у Ватикану, познате као Рафаелове собе. Најпознатија је просторија (Stanza della Segnatura) у којој је насликана Атинска школа – Платон, Аристотел, Сократ, Питагора, међутим, ту је и Рафаелов портрет.

„Ту можемо да видимо оплаћење свега онога што нам Ренесанса представља. Ту су антички филозофи смештени у простор храма који подсећа изузетно на Цркву светог Петра, на нешто што је хришћанско али се ту налазе скулптуре које су из античког времена”, додаје саговорница РТС-а.

Ренесанса се јавља у основама хуманизма, правца који је настао у 14. веку. У том периоду ставља се фокус на човека, његове таленте и способности. Тако су и поменута четири уметника били много више од сликара и вајара, јер су се бавили математиком, физиком и астрономијом.