Zejdi Smit – „O lepoti“ u akademskoj, porodičnoj i rasnoj areni

Da, junaci Zejdi Smit su osnovni pečat savršenstva ovog dela. Svako od njih. Članovi su dve akademski suprotstavljene porodice američkog Univerziteta Velington. Njihovi stavovi, osećanja, sklonosti, ljubavi, strahovi, njihov život iz naizgled obične svakodnevice, duhovito i dinamično ispričane poniru duboko u pitanja klase, rase, umetnosti i posebno odnosa u akademskoj zajednici.

Hauard Belsi je belac, britanski profesor istorije umetnosti na Velingtonu, nedaleko od Bostona. Specijalnost mu je Rembrant. I ako očekujete da je to odraz divljenja prema umetniku, eto prvog iznenađenja, ne smatra ga baš nekim genijem, štaviše godinama radi na knjizi koja bi dokazala tu tvrdnju. Njegova shvatanja su liberalna i to je osnov sukoba sa kolegom afroameričkog porekla koji je, gle čuda, desničarskih uverenja.

I još jedna čudna okolnost, njihove porodice su u dobrim odnosima.

Ali, otkriće se posle tri decenije...

Hauard je čovek zarobljen u svetu kontroverzi. Kakvo je samo mučenje njemu u mlađim godinama predstavljalo razmišljanje o ocu!

"Želeo je nekog drugog, a ne kasapina, nekog ko na poslu koristi mozak, a ne noževe i vage, pre nekog poput čoveka kakav je Hauard danas."

A danas je, po sopstvenoj oceni, dobar profesor, otvoren, armiranih uverenja. Ali njegovi studenti smatraju da je "ljudsko biće samo u teorijskom smislu".

"On ume da voli, ali ne artikuliše na pravi način brak, on je voleo knjige njegova supruga nije, on je bio teoretičar nju je zanimala politika, ona je ružu nazivala ružom on ju je je nazivao skupinom kulturoloških i bioloških konstrukcija koje su se kretale oko međusobno privučenih binarnih polova prirode kroz izveštačenosti."

Za Kiki Hauard, njegovu suprugu, je "čelični akademski ratnik skrupulozne intelektualnosti".

"Njegova ljubav prema životnoj saputnici je snažna, ali, otkriće se posle tri decenije, olako ju je prevario. Slede najbolje stranice priče o ljubavi, strasti, unutrašnjoj borbi jedne žene. Njegove.

Kao gledaocima filmova i serija tako i čitaocima uvek prione za dušu neki lik, naročito kada je tako znalački izvajan kao Kiki, Hauardova supruga.

Ona sve čini da je volite, ali ne s namerom da tako bude

Čini to iz dubine duše, prema mužu, deci, prijateljima... Ona je Afroamerikanka, administratorka u lokalnoj bolnici. Uprkos razlikama u interesovanjima, zaljubljeni su i u braku trideset godina. Žive u lepom delu grada u pretežno beloj zajednici.

Imaju troje dece, Džeroma, koji pohađa univerzitet Braun, Zoru, ambicioznu, energičnu devojku, studentkinju Velingtona i Livaja, srednjoškolca, koji vodi žestoku borbu sa svojim crno-belim identitetom. Toliko da će se Hauard jednog trenutka, s verom u stid kao porodično nasleđe, zapitati da li će i Livaj poželeti oca kakav je bio njegov deda.

"U njegovom malom tužnom svetu ako si crnac ti si se na neki način misteriozno pričestio u crkvi trotoara i uličnih ćoškova."

Pridružiće se prodavcima fejk robe sa svojim diskovima. On nam donosi "pravo bioskopsko platno na ulici".

Džerom je lik za pamćenje. Živi u "neprijateljskoj" porodici izvesno vreme i njegovo opšte oduševljenje njima pronašlo je "ispravno obličje" u Viktoriji, njihovoj ćerki i pre nego što ju je upoznao, pre njenog povratka kući s razuzdanog boravka u inostranstvu.

Požuda je smisao njenog bitisanja

Autorka kaže da je "lepa kao ideja o Bogu". Samo ni u njega ni u jednu vrlinu ne veruje. Živi u zanosu društvenih i seksualnih uspeha. Požuda je smisao njenog bitisanja. Za njom ostaju samo modrice na duši.

Njena porodica je drugačija. Otac, Hauardov neprijatelj Monti Kips, ugledni profesor istorije umetnosti iz Trinidada živi u Londonu sa svojom porodicom. Njegova žena, Karlin, je bolesna, najstariji sin, Majkl, finansijski je stručnjak u Londonu. Monti je pozvan da predaje u Velingtonu i seli se sa porodicom. On je paradigma svega što Hauard prezire.

Poseban utisak na mene ostavila je Zejdi Smit korišćenjem izraza jamajkanske zajednice. Recimo pojam Margarka opisuje vitku mladu devojku.

Teško mi je da priznam....

Teško mi je da priznam da je moj omiljeni lik žena sa kojom je Hauard prevario ženu, Kler Malkom "neodrživi mesečev zrak u šaci". Ali razlozi me opravdavaju. Volela bih da sam imala takvu profesorku književnosti.

Umela je da raspravlja sa studentima, da ih uči da vole poeziju, da otkrije njihov talenat i poveže njihovo stvaralaštvo u povoju sa svetskim pesničkim dostignućima, da izlaze s njenih časova "ako ne rame uz rame s Kidsom i Dikinson i Eliotom i ostalima, a ono makar u istoj eho komori, na istom spisku istorijskih ličnosti".

Hrabro je primala na svoje kurseve i one koji nisu bili studenti. Tamnoputi reper Karl od nje je saznao da ustvari piše poeziju, jer kako mu je objasnila: "Rep se, kao i ostala poezija sastoji od jambi, spondeji, troheji, anapesti". Išla je sa njima u restoran, ne bilo koji.

Autobusko stajalište, marokanski restoran postalo je kultno mesto, prostor inkluzija. "Crnci iz Bostona voleli su njegov otrcan glamur, filmsku istoriju orijentalizma bez politike", cool papuče. Dolazili su i hipi aktivisti, a od svih redovnih događaja "bacanje rime" svaka dva meseca bilo je najveća senzacija. Stupanje na restoransku malu četvrtastu binu bilo je za mnoge korak u pravu poeziju.

Povratak poljuljane vere u poeziju, umetnost, moral, akademske vrednosti, znanje, ljubav u lepotu odanosti, porodičnih, prijateljskih, kolegijalnih odnosa, u lepotu harmonije crnobelog sveta u nestajanje "nasleđa uskraćenih prava" to je ovo delo. Svaki lik daje svoj doprinos.

Doprinos naslovu koji savršeno definiše sadržaj dao je autorkin suprug Nik Lerd koji je tako nazvao svoju pesmu.