Lodoviko Otavio Burnačini – graditelj pozorišnih iluzija

Lodoviko Otavio Burnačini je bio jedan od najvažnijih pozorišnih inžinjera evropskog baroka. Otac Đovani je takođe bio graditelj bina. Na poziv dvora, čitava porodica se iz Venecije seli za Beč oko 1650.godine. Tu će Burnačini junior vremenom prestići svu konkurenciju i postati glavni carski i kraljevski graditelj pozorišnih iluzija. Iza njega je ostala velika arhiva pozorišnih crteža, koja se sada predstavlja na izložbi „Groteskna komedija".

"Boje crteža su i danas raskošne, što je neverovatno, kad pomislite da su nastali u drugoj polovini sedamnaestog veka - duboko crveno, bogato plavo, prekrasni zeleni i žuti tonovi, stvarno uživanje za oko.Postavka je podeljena u devet poglavlja. Posebne teme čine muškarci koji igraju ženske uloge, zatim osobe niskog rasta koje su nastupale zajedno sa decom, dvorske lude i maske napravljene od kože i kartona u kombinaciji jake šminke. Izložbu zatvaraju Burnačinijeve vizije budućnosti", istakao je Rudi Risati, kustos izložbe.

Stotinak metara od Pozorišnog muzeja, tamo gde je danas Nacionalna biblioteka, 1660. godine je stajalo veliko pozorište koje je na poziv cara Leopolda podigao Burnačini. Svaki detalj je bio njegov - drvena konstrukcija do visine crkvenih zvonika, veliki parter sa dva reda loža, bina za brze izmene, sve scenografije i kostimi.

Zgrada je demontirana posle samo dve godine na insistiranje bečkih Jezuita, jer je pravila konkurenciju njihovom teatru misterija. Jezuiti su tada za Krunu vodili čitav sistem obrazovanja u carstvu - a pozorište u Antireformacije nije bilo ni umetnost, ni zabava, već deo kontrolisane edukacije.

Kod Burnacinia je igrao italijanski Harlekin sat ipo, nešto niže kod Jezuita persijski „Kir Reks" od zalaska do izlaska sunca. To nije moglo da završi dobro po Burnacinija. Na svu sreću, u pozorištu uvek sve završi dobro.