Ako Luvr ima finansijske probleme, kako preživljavaju naši muzeji

Luvr, najveći muzej na svetu i ponos Francuske, u „zabrinjavajućem je stanju“, piše u pismu njegove direktorke koje je dospelo u javnost. Luvr puca po šavovima i moraće da se renovira.

Luvr nije samo najveći već i najposećeniji muzej na svetu. Uprkos visokoj ceni ulaznice od 22 evra za odrasle, interesovanje ljudi iz celog sveta je ogromno, naročito u delu gde je izložena Mona Liza.

Prošle godina Luvr je posetilo skoro devet miliona ljudi, od kojih su 70 odsto bili stranci. Pre pandemije korone broj posetilaca je čak dospeo do deset miliona, iako je direktorka Loran de Kar, uvela dnevni limit od 30.000 posetilaca. Ali ta mera očigledno nije bila dovoljna.

Čak ni staklena piramida, ulaz u Luvr, koja je pre 40 godina izgrađena po projektu arhitekte Jo Ming Peja, više ne može da izdrži opterećenje – planirana je za četiri miliona posetilaca godišnje, a sada ih je duplo više.

„Sam Luvr ima više oštećenja. Mnogo se priča o tom istočnom krilu, o kolekciji koja navodno ima neke probleme i svakako je došao trenutak da se radi i na nekoj rekonstrukciji i same linije kretanja. Velika istraživanja se u tom pravcu obavljaju, ne samo u Luvru, ali kao najveći muzej na svetu svakako je dužan, zbog svih ostalih muzeja da se unapredi”, navodi Jelena Medaković.

Cena ulaznica

Odluka da za nerezidente Evropske unije cena ulaznice bude viša nije jedinstvena odluka na svetu, napominje gošća Beogradske hronike. U Njujorku, na primer, postoje muzeji u kojima je karta za Njujorčane četiri, pet, šest dolara jeftinija nego za ostale posetioce.

Postoje i lokaliteti koji za lokalno stanovništvo ili ne naplaćuju karte ili je njihova cena simbolična, dok za ostale posetioce koštaju po 30, 40 evra. Tako da ta namera Luvra nije nešto što do sada nije viđeno, ističe Medakovićeva.

Kako se navodi, od 800 do 900 milion evra će koštati kompletna rekonstrukcija Luvra koja treba da se uradi do 2031. godine, a polovina sredstava mora da bude obezbeđena iz sredstava koje sam muzej obezbedi.

„U Srbiji, u Beogradu, karte za sve posetioce imaju istu cenu. Jedino što mi imamo određene programe koji su na drugim jezicima, pa je tu možda manja razlika za domaće i strane posetioce. Ali sve naše karte su jednake i simbolične za sve posetioce, čak do toga da ljudi nemaju tako sitnu novčanicu da kartu i plate”, naglašava direktorka Muzeja grada Beograda, koji je je jedan od dva muzeja koja su uvela elektronsko plaćanje karata i za strance i domaće posetioce.

Karte su po mišljenju Medakovićeve isuviše jeftine, mada mi svakako ne možemo da se poredimo sa milionskim posetama koje ima Luvr ili drugi veliki svetski muzeji, ali možda bi mogli da se odvoje neki posebni programi koji bi, što zbog prevođenja na drugi jezik, što zbog tehnoloških pomagala da stranci slušaju vođenje kroz postavku, mogle za nekih par evra da budu više.

Ako Luvr propada, kako mi štitimo eksponate

Nekadašnja kraljevska palata, koja od 1793. služi kao muzej, prostire se na 73.000 kvadratnih metara. Mnoge prostorije su zapuštene, zidovi stari, kao i tehnika, izolacija i dihtung loši, ima vlage i poplava. Promene temperature predstavljaju problem za neprocenjiva umetnička dela.

„Temperatura ljudskog tela u zatvorenom prostoru značajno podiže opštu temperaturu koja je jedan od ključnih konzervatorskih parametara kada se govori o očuvanju umetničkih dela. Luvr, konkretno, Mona Lizu izdvaja u posebnu prostoriju i rade na tome da obezbede još jedan ulaz i procenjuju da će to za četiri miliona dići broj posetilaca. Moram da kažem da i mi u Muzeju grada Beograda istom tehnologijom radimo na interpretaciji stalne postavke, i pošto ne možemo da otvorimo još jedan ulaz u zgradu u Resavskoj, razdvajam odve linije hoda, da bismo u nekoj perspektivi obezbedili moguću, komercijalnu eksploataciju naših postavki, izložbi i svih programa koji mnogo koštaju”, ističe Jelena Medaković.

U ovom trenutku ne možemo da se pohvalimo perfektnim uslovima, dodaje gošća Beogradske hronike. Parametri vlage i temperature trenutno predstavljaju najveći izazov, posebno što se ručno mere i beleže, mada je Muzej grada Beograda jedan od prvih muzeja koji ima i digitalno praćenje.

„Naš problem je što mi zapišemo, ali naša reakcija u smislu obezbeđivanja adekvatnih uslova nešto sporija, nego što bismo želeli. Ali imamo zaista odvlaživače velikog kapaciteta, pa se to noću uključuje da bi se vazduh izmenio. U zgradi u Resavskoj to će biti potpuno automatizovano i ceo će prostor biti temperiran po standardima i imaćemo iste uslove kao što ih imaju bilo koji drugi muzeji”, ističe Jelena Medaković na kraju gostovanja u Beogradskoh hronici.