Izložba Marine Abramović u Beču, da ili ne?

Kulturna i politička scena bruji o sramoti, trenutno najneomiljenija osoba u Beču je novi šef austrijskog UniCredit-a Ivan Vlaho, hrvatski bankar koji je do nedavno vodio poslove u Mostaru, Banja Luci i Zagrebu.

Ivan Vlaho ima impresivnu karijeru. U multinacionalni holding  UniCredit-a je ušao pre dvadeset i pet godina kao specijalista, ubrzo i šef odeljenja za investicije visokog rizika. Od 2010. do 2013. je bio direktor UniCredit-a u Banja Luci.

Nakon toga je, uvek u razmacima od tri godine, vodio UniCredit u Mostaru, zatim sve poslove za Centralnu i Istočnu Evropu (11 banaka, uključujući i Srbiju), onda UniCredit u Mađarskoj, pa Zagrebačku banku u Zagrebu. Od maja ove godine postavljen je za generalnog direktora austrijskog UniCredit-a.

Kad se sve sabere, Vlaho još jedino nije zatvarao galerije u Beogradu.

S druge strane aktuelnog spora, smeštenog u tromeđi velikog kapitala, politike i umetnosti, stoji bečki Kunstforum, galerija osnovana pre četiri decenije kao čedo lokalne banke. Banka je menjala imena i vlasnike, dok 2008 nije prodata milanskom holdingu UniCredit.

Za sve to vreme je Kunstforum uživao poseban status u bečkom kulturnom pogonu. Za razliku od drugih velikih muzeja i galerija, on nikad nije dobijao državne subvencije. Osnovan je na direktnu inicijativu tada direktora banke, posle kancelara Franca Vranickog.

Banka je međutim samo skupljala (i uterivala) sponzore za funkcionisanje galerije, dok je ona formalno bila autonomna.

Kapital i umetnost

Takva formula temeljnog sponzorstva je trebalo da bude, i bila je, izraz socijalne svesti finansijskog kapitala, da na sve što uzme, nešto mora i da vrati društvu.

Kada je banka prodata milanskom holdingu 2008, počeli su problemi. Najpre sa zgradom na centralno situiranom bečkom Trgu Frajung, u kojoj je smešten Kunstforum. UniCredit je zgradu ubrzo prodao drugom medunarodnom holdingu, Signa Prime, sa sedištem u Insbruku.

Za sve to vreme dok su banka i zgrada menjale vlasnike, Kunstforum se izdržavao na osnovu stečenog prava. Od austrijskog UniCredit-a je dobijao oko tri miliona evra godišnje, na svojih jedan milion od ulaznica (240.000 posetilaca na godinu). To je bilo za pogon.

Stanarinu im je opraštala Signa Prime, ali i to je bilo puno stresa. Galerija je 2010. stajala pred deložacijom.

Plus, stanodavac je u deo zgrade uselio kancelarije Ustavnog suda, kao pritisak na galeriju da se iseli.

Signa Prime, jedan od najveih evropskih holdinga za imobilije, prošle je godine spektakularno bankrotirao, a njegov vlasnik Rene Benko se našao suočen sa optužbama za pranje novca, prevare, pronevere, lažne račune, naduvavanje bilansi, kriminalno udruživanje, manipulacije tendera, nezakonito finansiranje partija i nezakonito lobiranje (ucene).

Benka u međuvremenu traže državna tužilaštva u Italiji i Luksemburgu. Austrijska ne, jer znaju gde je.

Zgrada u kojoj se nalazi Kunstforum – jedan vek star, prekrasan neoklasicistički objekat, čija je strogost ublažena elegancijom i zlatnim dekorom jugendstila – postao je deo bankrot-mase Rene Benka.

Kad je na sve to ovog proleća generalni direktor austrijskog Unikredita postao hrvatski bankar Vlaho, mizerija u kojoj se našla Galerija je dobila urgentne crte. Vlaho im je uskratio finansije, zgrada se prodaje, zima je, otpuštaće ljude za Božić (50 zaposlenih). Na sve to će morati da plaćaju penale za otkazivanje pravno fiksiranih izložbi do 2028.

Benko, Vlaho, Bruger, Fišer

Na spontano sazvanoj pres-konferenciji prošlog ponedeljka, direktorka Kunstforuma Ingrid Bruger nije okolišila sa optužbama. „To je neodgovorno i podmuklo“, kaže ona. Bruger: „Kriv je direktno Ivan Vlaho, koji nam je otvoreno rekao da ga umetnost ne zanima i da mu to ne treba. Kaže da mu sredstva trebaju za investicije na drugoj strani, što je laž“.

Iz banke je stigao promptni odgovor „da oni razumeju razočarenje diektorke galerije, ali iza odluke stoje čisti ekonomski razlozi“.

Zanimljivo u čitavoj priči je koliko se ona brzo spustila do individualnih aktera. Normalno se u takvim neoliberalnim situacijama svi trude da se sakriju iza kolektivnih tela u kojima sede za javnost anonimni ljudi.

Bruger se međutim odmah odlučila da raščisti sa kolektivno distribuisanom voljom fanansijskih holdinga, i iz anonimne mase upravitelja izvukla jednu osobu: hrvatskog bankara Ivana Vlahu, specijalistu za rizična ulaganja.

Rene Benka ne spominje mnogo, zato što je njegovo ime već u svim medijima, u pravnom konvolutu gde 300 poverenika potražuje devet milijardi evra.

Ako nije bogat u novcu, Kunstforum je bogat u uticajnim prijateljima. On je miljenik bečke kulturne scene, ekskluzivna galerija koja ne dobija ni pare iz budžeta, već skuplja danak od bogataša. Zato je trenutna situacija koja vlada između austrijskog Unikredita i bečkog polit-kulturnog establišmenta vrlo napeta.

Banke, koliko se zna, kad su tako moćne i globalno udružene, ne menjaju svoje odluke i ne boje se države, jer su i sami države. Teško da će se Vlaho povući. Osim toga, ne treba misliti ni da je on sam doneo tu odluku. Eventualno je moguće da pristane na neki prelazni aranžman.

Sa svoje strane, Kunstforum računa na prijatelje s uticajem. Već je formiran ad hoc odbor za spas Galerije, u kome je najprominentnije ime bivši predsednik Austrije, Hajnc Fišer. Teško da uticajni mogu uticati na Banku, ali mogli bi da nađu sponzore na drugim mestima u privatnom sektoru.

Marina zarađuje i kad ne izlaže...

Jedna od mogućnosti je da država preuzme Kunstforum, ali galerija onda gubi svoj specifikum, to da je ona izlog kroz koji veliki finansijski kapital kompenzuje lošu savest.

Po gradskoj statistici, Kunstforum se nalazi na dvadesetom mestu turističkih atrakcija Beča.

Od osnivanja do danas, galerija je imala niz ekskluzivnih izložbi klasične moderne, poratne avangarde i savremene umetnosti.

Između ostalog, pokazani su autori kao Frida Kalo, Baltus, Dejvid Hokni, Man Rej, Tamara Lempicka, Rebeka Horn, Džordžia O'Kif, Robert Madervel i aktuelno Pol Gogen.

Gogen bi trebalo da stoji do 19. januara. U najgoroj varijanti, slike će biti skidane već preko novogodišnjih praznika.

Ako se ne pronađe rešenje, to znači i da od velike, naveliko reklamirane izložbe Marine Abramović u oktobru neće biti ništa. Izložba je zajednički projekat sa Kraljevskom akademijom iz Londona, Stedelijkom iz Amsterdama i Kunsthausom iz Ciriha.

Teško da će bilo ko od njih dati popust Kunstforumu za pogažene ugovore. Umetnost košta, teror nad umetnosti i više.