Živ pečen – Slađana Lukić Bundalo: Bolje biologičarka nego biološkinja

Slađana Lukić Bundalo je na početku govorila o rezultatima najnovijeg PISA testiranja, odnosno o proveri znanja u čitanju, odnosno u razumevanju pročitanog teksta, matematici i nauci. Iako postoji napredak, on se smatra nedovoljnim.

„Mislim da nikoga u srednjoj školi rezultati nisu iznenadili. Mi već godinama ukazujemo na to da su čitalačke kompetencije učenika poprilično slabe i da oni pristižu iz osnovne škole neformiranih čitalačkih navika i bez razvijene funkcionalne pismenosti”, započela je razgovor profesorka Lukić Bundalo.

Onda se osvrnula na inicijativu Društva za srpski jezik i književnost upućenu Ministarstvu prosvete da se broj časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama poveća. Pitanje je i da li treba menjati njihov sadržaj ili oblik nastave i njenog izvođenja.

„Apsolutno treba povećati broj časova! Mi imamo najmanji fond časova posvećen maternjem jeziku, ali menjati njihov sadržaj je vrlo osetljivo pitanje. Potrebno je program obogatiti sadržajima koji nisu samo književnost, već i jezik u drugim oblicima prakse”, jasna je profesorka.

O medijskim preterivanjima

Prokomentarisala je i kritiku u medijima da se u lektiru uvodi Gogoljev „Šinjel” umesto „Revizora”.

„Ja se iskreno radujem toj promeni, zar ne mislite da je 'Šinjel' reprezentativniji za Gogoljevu poetiku? U srednjim stručnim školama je, nažalost, tek ove godine krenuo reformisan program, tek treba da vidimo kako će učenici reagovati na nove tekstove”, naglasila je profesorka Lukić Bundalo.

Govoreći o medijskim napisima da se u program uvodi, kako kažu, horor roman „Frankenštajn”, kaže da „mediji vole da od svega naprave spektakl”.

Istakla je da je mnogo veći problem što deca ne čitaju dovoljno: „Čitalačke navike su im nepostojeće, ali to je problem celog društva, ne može se sve staviti na pleća škole. Čitalačke navike se formiraju u mlađim razredima osnovne škole, do petog-šestog razreda.”

O južnoslovenskim jezicima i rodno senzitivnim oblicima

Na pitanje da li postoje hrvatski, crnogorski i bosanski jezik, kaže da na to pitanje nije lako odgovoriti jer nije kompetentna ona, već SANU.

„Mi govorimo jedan jezik, to je očigledno, ostalo je uticaj politike”, istakla je profesorka.

Rekla je da je problem rodno senzitivnog korišćenja jezičkih oblika nesrećno isforsiran.

„Nije problem upotreba reči koje označavaju žensko zanimanje, a koje srpski jezik spontano kreira. Zašto nismo standardizovali nešto što je jezik spontano proizveo, na primer đački žargon, i kada deca za profesorku logike kažu da je logičarka, a za profesorku biologije biologičarka, bolje je to nego biološkinja”, mišljenja je profesorka Lukić Bundalo.

***

Profesorka Slađana Lukić Bundalo na kraju svog gostovanja u podkastu "Živ pečen" kazala je šta u školskom programu treba sačuvati: „Književnost. Treba da nam ostane to jezgro vrhunske književnosti, u nekim zemljama takva dela se čitaju samo u privatnim školama, a kod nas u svakoj školi.”