Pesme Čika Jove Zmaja nalaze put do dece i 190 godina nakon njegovog rođenja

Uz pesme Jovana Jovanovića Zmaja odrastale su generacije. Vremena su se promenila, ali uprkos dominaciji mobilnih telefona, knjige tvorca poezije za decu i dalje su neizostavan deo svake kućne biblioteke.

„Čika Jova Zmaj je bio i ostao zmaj srpskog pesništva za decu, a njegove pesme veoma važan deo kulturne baštine. Jezik njegovih pesama jeste arhaičan donekle za današnju decu, ali ujedno je i vrlo jednostavan, nepretenciozan, ispunjen toplinom, direktno se obraća deci, u svojim pesmama nudi im puno znanja, mašte i obrađuje veoma važne univerzalne teme. Tako da uz našu pomoć i uz pomoć roditelja, Zmaj i dalje živi“, istakla je Jasna Brkić iz Biblioteke grada Beograda gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Deca se i u školi susreću sa delima ovog srpskog velikana. Kroz lektiru u prvom razredu čita se barem nekoliko pesama i u predškolskim ustanovama mališani uče njegove pesme.

Iako su teme koje Zmaj orađuje u pesmama univerzalne, mlađa deca ih najčešće ne razumeju pri prvom čitanju, ali kada krene se o tome sa njima porazgovara, onda shvate i lepe pouke koje se mogu izvući iz tih pesama.

Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda nosi ime Čika Jove Zmaja i nalazi se u Zmaj Jovinoj ulici. Dve police u biblioteci ispunjene su njegovim zbirkama pesama za decu, a deo Zmajevog stvaralaštva nalazi se i u biblioteci za odrasle.

Jasna Brkić naglašava da današnja deca najviše vole stripovanu, bogato ilustrovanu dnevničku literaturu kojom se, kako navodi, najdirektnije komunicira sa mališanima i gde se deca mogu identifikovati s glavnim junacima. Takve knjige imaju biblioterapeutsko dejstvo zato što glavni junaci prolaze kroz muke kroz koje prolaze mnoga deca.

Kada je vreme za prvi susret sa knjigom

Stručnjaci kažu da je pravi momenat za susret sa prvim knjigama još dok je beba u stomaku, da roditelji tada treba da počnu da upoznaju dete s čitanjem. Poseta biblioteci predviđena je nešto kasnije.

„Najbolje negde oko starosti od godinu dana zato što imamo knjižice i slikovnice malog formata, tvrdih korica, lepo ilustrovane sa osnovnim pojmovima“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa dodajući da zvučne knjižice, koje su upravo namenjene bebama, služe da se deca poigraju njima, da ih premeću po rukama i spoznaju svet i kroz knjige.

Najmlađi članovi Biblioteke grada Beograda su u proseku trogodišnjaci, ali zbog brzog tempa savremenog života, sve manje vremena možemo da izdvojimo za knjige i čitanje.

„Roditelji nemaju dovoljno vremena da odvedu decu u biblioteku, a ponekad kad ih dovedu, onda su u velikoj žurbi i ubrzavaju dete, i to je posebna bol za nas bibliotekare, jer znamo koliko je važno da dete boravi u prostoru biblioteke, a ne samo da ciljano ode po određenu knjigu, već da ima vreme i prostor za istraživanje“, ukazala je Jasna Brkić.

Prema njenim rečima, čitanje je aktivnost koja stimuliše decu na razne načine: „Pored onih očiglednih da razvija vokabular i da rasplamsava maštu, čitanje razvija i emocionalnu inteligenciju i podstiče kognitivni razvoj, moralnu osetljivost, empatiju. Tako na razne načine pomaže deci da budu i funkcionalno pismena i da kritički promišljaju“.

Podsticajno čitanje kod dece mora krenuti iz porodice. Roditelji treba da budu svesni da oni imaju najveći uticaj na decu, da sopstvenim primerom mogu najviše uticati na buduće navike mališana.