Radio Beograd na Bijenalu u Veneciji

Ovogodišnji moto bijenala je „Laboratorija budućnosti” kojom se sugeriše da arhitektura nije više samo vizuelna reprezentacija već i mesto za eksperimentisanje. „Loptasto pozorište – Proslava nije završena” (Ball Theater – La fête n'est pas finie) koja je u vezi sa filmom, i koja preispituje granice između fikcije i stvarnosti, kao mesto susreta utopije i slavlja, je rešenje stalne postavke u francuskom paviljonu.

Za petodnevni program „Radio utopija, bal/susret zvukova” paviljon je bio preuređen da bi se emitovale zvučne instalacije, organizovale slušalačke seanse, debate, a u svemu su učestvovali i posetioci.

Iz BI-ER projekta emitovana je kompozicija Irene Popović Dragović Thinking (BAZAART), delo LP dua LP DUO: Baby Blues (Radio Beograd, RTS), On the planet… (TWIXTlab), kompozicija Do you hear me? Evangelije Pakinu, Petros Fiaburis i Nikolas Remi, kao i kompozicije u produkciji Radio Slovenije So Quiet – Symphonic work i The sea – radio opera for babies.

Program „Radio utopija, bal/susret zvukova” su kreirali Karlota Daro (LIAT) i Nikolas Tiksier (CRESSON) iz zvučnih laboratorija pri arhitektonskim fakultetima i Parizu i Grenoblu.

„Ideja nam je bila da stvorimo zvučnu laboratoriju. U stvari, inspiracija koju ste nam dali (kroz „BI-ER“) bila je veoma značajna, jer smo odlučili da se fokusiramo na radio koji nam sjajno reprezentuje ideju o transformaciji ovog paviljona u svojevrsnu antenu kojom smo „kolektovali/primili“ zvuke u Veneciji, u Đardini na Bijenale i emitovali izvan paviljona putem talasa (sesije su mogle da se prate putem platforme Pi-node) ono što je tokom programa izvedeno“, navodi Karlota Daro.

„Kada razmišljamo o zvuku, znamo da on nije nov, novo je da možemo da hodamo uz zvuke, da razmišljamo o tome gde živimo, i kakva će nam biti budućnost. Zašto ta tema? Radio je u stalnom procesu razvoja. Da li slušamo radio kada slušamo radijski podkast? I da i ne. Kada debatujemo, debate snimamo i potom ih slušamo – da li je i to radio? I da i ne“, ističe Nikolas Tiksije.

„Mi se to ne pitamo. Nas interesuje šta se dešava sa radijom. Možemo da pričamo, da stvaramo zvuk jedan na jedan – jedna osoba sluša, druga stvara program. Naravno, više je od jednog na jednog. Za nas je radio medij emancipacije, istovremeno i promišljanja, preispitivanja. Zvukom nam radio otvara svet koji je mnogo zabavaniji, suptilniji od retoričkog sveta“, smatra Tiksije.

„Pojam utopija ovde je uzet kao svojevrstan nastavak projekta koji je već bio postavljen u paviljonu. Mi smo raširili tu dimenziju. Smatrali smo da kada govorimo o radiju kao mediju, možemo da govorimo i o vizijama, budućim projektima, da se izmestimo iz realnosti i konkretnosti arhitekture kao discipline“, dodaje Karlota Daro.

„Le bal des sonorités je logičan nastavak kolektivnog rada u okviru BI-ER projekta. Pokušavamo da razumemo koliki je uticaj radija na osobe sa teškoćama, na usamljene ljude, na veoma mlade ili veoma stare osobe, ili na osobe koje su proživele rat, itd. Poziv partnerima iz BI-ER-a za učešće u ovom programu pomoglo nam je da ukažemo na bogatstvo produkcija različitih zemalja i istovremeno da to bogatstvo podelimo sa drugim umetnicima i istraživačima“ naglašava Nikolas Tiksije.