Saći Šimadu, Japanka koja je udahnula novi život freskama u srpskim manastirima

Njena specijalnost je istorija srpske srednjovekovne umetnosti, pa svakog leta posećuje srpske manastire i istražuje freske. Pre četiri godine upoznala je jednog restauratora preko svog mentora u Japanu i dobila zahtev od njega. „Imali su takav projekat pre više od deset godina, tako da mi je to bio poznat projekat. Imamo dugu vezu sa istoričarima umetnosti i restauratorima u Srbiji“, kaže Saći.

Projekat restauracije fresaka Đurđevih stupova sa oko 24.000 dolara pomažu fondacije iz Japana. Možete li nam reći koje su, i kako je uspostavljena saradnja?

Kinčo  je kompanija koja je nastala još u 19. veku. Bavi se proizvodnjom mirišljavih štapića koji teraju insekte i komarce, i osnovni sastojak tih štapića je kamilica iz Srbije. Oni su još u vreme kralja Aleksandra uvozili kamilicu iz Srbije, i otuda ta povezanost sa Srbijom i želja da uzmu učešće u doniranju nečega što je od izuzetnog značaja.

Sumitomo je osnovan u 16. veku i trenutno ima više od pedeset kompanija. Jedna od njih je Fondacija Sumitomo, koja svake godine izabere petnaestak objekata kulturnog nasleđa širom sveta.

Šta je sve rekonstruisano, na kojim ste freskama radili? Kako Vam izgleda ceo proces sa ove distance?

U toku od dva meseca, prošle jeseni, izvedeni su radovi i na konzervaciji fresaka Dragutinove kapele u manastirskom kompleksu Đurđevih stupova kraj Novog Pazara. Ja sam bila tamo sve ovo vreme i nadgledala radove. Bila sam impresionirana njihovim maštovitim radom.

Kako se istoričarka umetnosti iz Japana uopšte upoznala sa srpskom srednjovekovnom umetnošću? Kako je počela Vaša veza sa Srbijom i srpskom kulturom?

Kada sam bila na trećoj godini fakulteta, studirala sam vizantijsku umetnost i upoznala sam se sa srpskim nasleđem. Tada je za mene Srbija bila daleka zemlja. Srbija je mešavina istočnih i zapadnih kultura, a mene su zanimale mnoge srednjovekovne građevine i freske koje su ih spajale.

Više sam se zainteresovala kada sam čula da je moj mentor prvi put posle rata, posle dugo vremena, bio u Srbiji u manastiru Hilandar i kada sam magistririla, odlučila sam da sledeće godine studiram u Beogradu.

Kakve ste utiske poneli o Srbima i Srbiji kao student iz Beograda i kasnije kad god biste dolazili?

Osećam da imate nešto što smo mi Japanci zaboravili. Za mene je to nešto novo, umirujuće i sviđa mi se.

Koliko se u Japanu zna za našu srednjovekovnu umetnost?

Većina Japanaca ne zna za Srbiju ili vaše nasleđe. Ja bih volela da pokažem ovo lepo kulturno nasleđe mnogim Japancima.

Nedavno Vas je primila i srpska ambasadorka u Tokiju Aleksandra Kovač i zamolila da nastavite rad na obnovi fresaka. Šta je sledeće u planu?

Razgovarala sam sa ambasadorkom Aleksandrom, rekla sam joj o našem sledećem planu. Već smo u kontaktu sa nekoliko istoričara umetnosti, kustosa i restauratora u Beogradu i radimo na našem sledećem projektu.

Ambasadorka je bila toliko zadovoljna ovim projektom da mi je predložila da se u Tokiju održi izložba 3.000 fotografija koje sam snimila u manastiru Đurđevi stupovi.