Melina Merkuri za sva vremena

Osamnaestog oktobra ove godine navršiće se vek od rođenja Meline Merkuri (1920–1994), jedinstvene evropske glumice i u dva mandata grčke ministarke kulture. Prigodan povod i suštinski razlozi da se ponovo gledaju njeni filmovi. Snimila ih je samo 18 -`svi su nezaboravni.

Fedru je režirao Melinin muž Žil Dasen (1911–2008), on je i jedan od scenarista i producent filma. Uz Merkurijevu i Perkinsa, u filmu igra još jedna zvezda – Italijan Raf Valone.

Muziku je komponovao Mikis Teodorakis, a kostim Meline Merkuri potpisuje modna kuća Dior (veliki kreator u tom trenutku više nije bio među živima).

Film je aktuelizacija antičkog mita o Fedri, radnja je smeštena u Grčku početkom 1960-ih. Fedra je druga žena bogatog brodovlasnika Tanosa (Tezeja) koja se zaljubljuje u njegovog sina iz prvog braka Aleksisa (Hipolita).

Reč je o velikoj koprodukciji koja je imala opravdane estetske motive, komercijalni se podrazumevaju. Pleni spoj različitih umetničkih senzibiliteta i načina igre troje velikih glumaca.

Za pamćenje je jedna od najlepših ljubavnih scena u istoriji evropske kinematografije između Fedre i Aleksisa, odnosno Merkurijeve i Perkinsa koju prati instrumentalna verzija čuvene pesme, teme filma – Zvezdo moja, meseče moj.

Reditelj Dasen snimio je najmanje još jednu grandioznu scenu u kojoj „jato“ grčkih udovica, majki i sestara u crnini kuca na vrata kancelarije brodovlasnika Tanosa, da čuje imena u oluji utopljenih mornara.

U tom potresnom krešendu filma, u elegantnoj, beloj haljini, kroz crne marame probija se Fedra da bi saopštila mužu kako je u vezi sa njegovim sinom. Sledi grandiozno finale filma koje, razume se, ne treba prepričavati.

Scenaristi, književnica Margarita Limberaki i Žil Dasen, su u antički mit i kapitalističke odnose sopstvenog vremena vešto upleli i magijska verovanja u mračne snove, slutnje velike nesreće koje ima Fedrina sluškinja Ana (igra je odlična Olimpija Papaduka).

Film je crno-beli, kamera Žaka Natoa, direktora fotografije uspela je da potvrdi Perkinsovu repliku o jedinstvenosti glavne heroine i pokaže lepotu malog grčkog ostrva Hidra. Zvuk je u filmu perfektno dirljiv – i Teodorakisova muzika i more i glasovi...

Melina Merkuri, kao Fedra 20. veka, dominira bukvalno svakim kadrom. Njeno držanje, elegancija, glas, izvanredno glumačko umeće i, iznad svega, harizma – su najveći kvalitet ovog u celini odličnog filmskog ostvarenja. Deo filma je na grčkom, ostatak na engleskom koji Merkurijeva, kao i francuski i španski u drugim filmovima, govori bez stranog akcenta. Film je imao premijeru 18. oktobra 1962. na Melinin 42. rođendan.

Melina Merkuri je umrla u Atini, u martu 1994. Grčka ne pamti sahranu sa više sveta ni pre, ni posle toga. Danas je teško naći grad u Grčkoj koji nema ulicu sa njenim imenom.

Grčka i dalje vodi borbu svoje omiljene glumice i ministarke da budu vraćeni delovi Partenona koje je britanski lord Elgin još u 19. veku „kupio“ i danas su u Britanskom muzeju u Londonu.

U Novom muzeju Akropolja u Atini uz originalne, izloženi su od gipsa izliveni delovi partenonskog friza koji nedostaju.

Danas, dokumentarna građa o Melini Merkuri može da se pronađe na zvaničnom sajtu njene fondacije.

U Beogradu je 2009. objavljen srpski prevod autorizovane biografije Meline Merkuri
Rođena kao Grkinja. Dirljiva, lepa knjiga, za najsrdačniju preporuku.