Milanu Zlokoviću slikanje je pored arhitekture bilo relaksacija i stalna preokupacija

„Arhitek je umetnik. On izražava sebe u svojim delima. On izražava u njima svoje doba i kulturno stanje njegovo. Zato ja ulažem sav svoj trud da pomoću njega i urođenog vaspitanja estetičkog smisla, nekada budem imao satisfakciju za svoj rad“, napisao je u jednom pismu 1919. Milan Zloković, koji je tokom četiri i po decenije aktivnog projektantskog rada bio autor oko 260 projekata, od kojih je šezdesetak realizovano.

Među njima ističu se antologijska dela srpskog međuratnog modernizma, kuća na Neimaru, Univerzitetska dečja klinika u Beogradu, hotel „Žiča" u Mataruškoj Banji, škola u Jagodini.

Likovni opus Milana Zlokovića, koji obuhvata oko tri hiljade akvarela i manji broj ulja, ostao je u senci projektantskog rada. Cilj monografije i izložbe jeste da se ukaže na značaj i vrednost njegovog slikarstva, koje je sagledavano kroz privatni život umetnika i arhitekturu.

„Ja sam ga pre svega sagledavao kao nekoga ko pripada toj generaciji rođenoj krajem 19. veka, generaciji koja je podarila mnoge stvaraoce, arhitekte i slikare. On je pripadao tom krugu građanskog međuratnog Beograda. Družio se sa mnogim slikarima – Mladenom Josićem, Kostom Hakmanom, Vasom Pomorišcem – i u tom kontekstu je i analiziran Zloković. To je ta generacija stvaralaca koja je težila ideji o sintezi umetnosti. I Zloković zaista paralelno kroz svoj dominantno projektantski, arhitektonski rad, neguje to likovno izražavanje“, navodi dr Nebojša Antešević, autor izložbe i monografije.

Slikanje je za Milana Zlokovića bilo relaksacija, stalna preokupacija, ali i spontan nastavak projektantskih promišljanja. Na njegovo likovno stvaralaštvo bitno je uticao Pariz i druženje sa mnogim slikarima u studentskim danima.

„Akvarel je tehnika koja je pogodovala njegovom karakteru. Brzo se radilo, brzo je mogao da uoči utiske, ambijente, osećanja da zabeleži. Mnogi akvareli su nastali tokom putovanja, dosta njih u Boki Kotorskoj gde je kao Bokelj odlazio tokom raspusta. Međutim, u kasnijoj fazi stvaralaštva, pod uticajem naučnog istraživanja proporcija u arhitekturi i modularne koordinacije, u njegovom opusu se javlja jedan novi motiv. To su te apstrakcije i geometrizacije gde on tu i deju i ta promišljanja kroz naučni rad, spontano, vrlo intuitivno, prenosi i u akvarele, čime se približava temi purizma“, dodaje Antešević.

Slikarstvo Milana Zlokovića, idejno je imalo uporište u modernističkim likovnim koncepcijama, temama i estetici. Iako je tokom života menjao svoj pristup crtanju i slikanju, poriv za likovnim stvaranjem je bio stalno prisutan.

„Monografija je potkrepljena sa preko 70 ilustracija. Mnoge od njih su prvi put objavljene, između ostalog i fotografije koje su nastale u Parizu. On je bio i pasionirani fotograf. Za diplomiranje je od svog prijatelja Marina Gobčevića dobio, kako on kaže, jedan mali Kodak, koji je potom nosio sa sobom u Pariz. U Parizu je fotografisao dela francuske arhitekture“, napominje dr Nebojša Antešević, autor izložbe i monografije.

Povezivanjem podataka iz ličnog i profesionalnog života arhitekte i sagledavanjem njegovog života u širem društvenom i istorijskom kontekstu monografija Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti" dr Nebojše Anteševića, prema istoričarima umetnosti, donosi svedočanstvo o jednoj živoj stvaralačkoj ličnosti.