Gde smo danas posle dve decenije od prve „Noći muzeja“

Kada je u Berlinu 1997. održana prva Noć muzeja, brzo je postala popularna i u drugim zemljama pod različitim nazivima. Osnovna ideja je da se muzejski sadržaji približe onima koji u muzeje ne idu često.

Privlačno je da se postavke, predočene na zanimljiv način, obiđu van radnog vremena, noću. Evropska noć muzeja potekla je iz Francuske 2004, u Srbiji je prva održana samo godinu kasnije, a treća je deo međunarodne manifestacije. Održano je 16.

Svake godine u više od 60 gradova u kolonama se čekalo da se uđe u prostor otvoren samo za ovu priliku.

„Svi su bili budni. Svi su želeli da posete muzeje. To je bila ta atmosfera koju smo mi postigli, do koje smo došli, koju smo želeli – mi kao tim, s jedne strane kao tim Noći muzeja i s druge strane, muzealci, kustosi, ljudi koji su nas ispratili i koji su želeli da budu deo manifestacije. Mi smo manifestaciju na kraju sami finansirali i potpuno smo nezavisni, i onda se to jednoj grupi ljudi nije dopalo, pa su napravili paralelnu manifestaciju i anulirali ovu Noć muzeja. I kao što se to uvek događa, sada posle nekoliko godina, nemamo nijednu Noć muzeja“ ističe Ana Jovanović, osnivač manifestacije Noć muzeja.

Mlade treba naučiti da dolaze u te fantastične prostore sa fantastičnom energijom, dodaje Jovanovićeva. Da se osećaju dobro, i da se vraćaju.

U Noći muzeja niko nije mogao da obiđe sva mesta, već je morao izbor da napravi unapred. Autori izložbe svoj privatni život stavljali su u službu posla. U Etnografskom muzeju svadbeni običaji upotpunjeni su realnim venčanjem kustosa i konzervatora. Te noći zabeležena je rekordna poseta, 21.000 ljudi.

U pomalo karnevalskoj atmosferi, publika je čekala vile u Rimskom bunaru, obilazila neobična mesta po mraku, staru parfimeriju i Novo groblje. Dizajnerski kreirana ulaznica čuvala se kao draga uspomena. Put od kreativne ideje autora do realizacije trajao je i po godinu dana.

„Mi smo radili sa muzejima. Mi smo se sa njima trudili da donesemo sadržaje i da muzeji sami promene praksu koju do tada nisu imali. Mi smo ih praktično terali da izađu malo iz tih muzeoloških okvira, da naprave nešto atraktivnije“, navodi Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike.

Radio-televizija Srbije aktivno je godinama prenosila uživo manifestacije iz desetak gradova. Otvorili smo depoe i arhive.

Uloga muzeja da neprekidno osvežava pamćenje, u novim društvenim okolnostima nije se promenila, samo su u doba spektakla i digitalnih medija nove mogućnosti predstavljanja. Kakav nam je muzej potreban, kako se menja spolja i iznutra?

„Muzejska funkcija je glavno identitetsko pitanje. Mi smo zajednica koja je u velikoj krizi, pre svega političkoj i iedološkoj, i sad moramo na silu boga pokazati da muzejski možemo da dokažemo razne svoje identitete, a identiteta se dosećamo, jer ih nismo negovali kroz određene zbirke. Evo vam živ primer: Sada se dešavaju ozbiljne društvene promene. Ko trezorira svedočanstva o aktuelnoj bojkot situaciji? Ko? Evo, pitajte mene, ja o tome moram da razmišljam. Pa, niko“, naglašava muzeolog prof. dr Dragan Bulatović.

Evropska noć muzeja obeležena je 17. maja širom Srbije otvaranjem značajnih izložbi, ulaz se nije plaćao, a broj posetilaca bio je sličan kao u radno vreme institucija.